Jedna od najvećih ljudskih vrlina je kada ljude oko sebe činite boljim i kvalitetnijim.
Upravo zato je veličina Aleksandra Dragovića za Crvenu zvezdu nemerljiva rečima. Stigao je kao najveće pojačanje u ovom veku na Marakanu, a pet meseci kasnije je malo kazati da je opravdao očekivanja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Iako je defanziva uvek manje primetna u odnosu na napad, ona predstavlja ključan faktor na visokom nivou fudbala, što se najbolje videlo u Bragi, gde je Zvezda obezbedila plasman u 1/8 finala Lige Evrope.
Koliko je Zvezdina odbrana postala moćna, najbolje oslikava podatak da je u veoma teškoj grupi primila samo četiri gola, ubedljivo najmanje u odnosu na druge. O samom uticaju Dragovića na igru je izlišno govoriti. U velikom broju slučajeva je izgledalo kao da je lično Franc Bekenbauer sleteo u Ljutice Bogdana.
Ali, kao što kaže ona poznata rečenica, jedna lasta ne čini proleće. Imao je Dragović veliku pomoć ove jeseni u vidu Radovana Pankova i Strahinje Erakovića.
Njih trojica su činili neprobojan bedem protiv odlične ekipe Brage i pokazali izuzetnu kompaktnost. Da ste početkom godine rekli navijačima Zvezde kako će Pankov i Eraković biti bitni faktori na evropskoj sceni, mnogi bi vas pogledali u najmanju ruku čudno.
Dejan Stanković nije imao magičan štapić kojim je bacio “odbrambene čini” na svoje štopere, imao je Aleksandra Dragovića.
Reprezentativac Austrije je bio predavač na Zvezdinoj katedri za odbranu, a Eraković je očigledno upijao sve savete od momka rođenom u Beču. Ulio je njemu i Pankovu preko potrebnu sigurnost i staloženost, zbog čega su obojica postali mnogo bolji fudbaleri u odnosu na početak sezone.
Poslednji evropski meč je najbolji pokazatelj koliko je mladi Eraković “porastao” i da konačno ona priča o posebnom detetu postaje jasnija. Toliko mu je poraslo samopuzdanje da je u nekoliko navrata krenuo i ka protivničkom golu, iznosio je lopte kao mator i nagovestio da bi Zvezda konačno mogla da napravi višemilionski transfer od momka iz svoje škole.
Kod Pankova je situacija malo drugačija, njemu je bilo potrebno samo da mu neko da vetar u leđa i vrati izgubljeno samopouzdanje. Dragović je to uradio perfektno. Bilo je trenutaka kada je ispravljao greške Pankova i bio sam na braniku, ali nakon nekog vremena Pankov se osmelio, ohrabrio i ponovo zaličio na igrača iz Salcburga, gde je dokazao da ima petlju, da ne kažemo nešto jače.
Samo neka nastave da uče školu Aleksandra Dragovića i sve je moguće na proleće.
(B.K.)
Komentari (0)