Vazdušni napadi NATO snaga na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, počeli su na današnji dan pre 21 godinu. Napadi su trajali 78 dana, a prema procenama različitih izvora, za to vreme poginulo je između 1.200 i 3.000 ljudi.
Agresija NATO-a izvršena je bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage vrše etničko čišćenje Albanaca sa Kosova i Metohije. Kao povodi za napad na SRJ iskorišćena su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske strane da potpiše Sporazum iz Rambujea.
Američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, naredbu je izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Prve bombe su pale 24. marta 1999. godine na vojne objekte u SRJ, a kasnije su se napadi, bez ikakvog opravdanja, proširili na privredne i civilne ciljeve.
U napadima na Jugoslaviju NATO je koristio preko hiljadu letelica (lovci, lovci-bombarderi, bombarderi, špijunski avioni itd.).
Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Takođe, oštećeno je i 14 aerodroma, 69 škola, 18 dečijih vrtića, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova potpuno razoreno.
Materijalna šteta procenjuje se od nekoliko desetina do 100 milijardi američkih dolara.
23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a, što je bio prvi put da se neka medijska kuća proglasi za legitimni vojni cilj.
Izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je oko 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.
NATO agresija je okončana potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, a tri dana nakon toga počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Sledećeg dana generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednje bombe pale su u selo Kokoleč 10. juna u 13.30 časova.
Savet bezbednosti UN je istog dana usvojio Rezoluciju 1244, a na KiM je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja.
Iako su NATO bombe 11 nedelja zasipale našu zemlju, Srbi su, kao što to često biva u kriznim situacijama, pokazali jedinstvo. Tokom agresije, građani su ponosno izlazili na ulice, trgove i mostove.
Raznim koncertima i sličnim događajima poslali su u svet sliku male zemlje koja je odbila da se preda pred daleko brojnijim agresorom.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)