Objavljeno je istraživanje Razvojne banke Saveta Evrope (CEB).
Ono pokazuje da poboljšanja u sektorima obrazovanja, zdravstva i stanovanja na Zapadnom Balkanu mogu da doprinesu ekonomskoj otpornosti i zaustave odliv ljudskog kapitala iz tog regiona.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U istraživanju koje je obuhvatilo pet zemalja Zapadnog Balkana i tzv. Kosovo, konstatuje se da je pandemija kovida 19 negativno uticala na ceo region, koji je u recesiju ušao sa realnim padom BDP od prosečno 3,6 odsto.
– U Srbiji je zabeležen pad BDP-a po glavi stanovnika od minus 1 odsto, dok je u Crnoj Gori zabeležen izražen pad od 15 odsto BDP-a – navodi se u izveštaju CEB.
Izveštaj konstatuje da je u 2019. godini čak 19 procenata mladih u regionu bilo “van obrazovanja, zapošljavanja ili obuke”, dok je u EU taj prosek 10 procenata.
Kao drastičan primer, navodi se da je na tzv. Kosovu stopa mladih koji nisu u sistemu obrazovanja, zapošljavanja ili obuke, čak 33 procenata, dok je u Srbiji ispod 16 procenata.
Upozorava se da ove visoke stope mogu imati “doživotne negativne uticaje” na mlade, kao što su nemogućnost nalaženja stalnog posla, napretka u karijeri ili zasnivanju porodice, ali i sveukupni pad blagostanja i socijalno isključivanje.
– Možda je iz tog razloga skoro 71 odsto mladih u 2020. prijavilo da razmišlja da emigrira da radi u inostranstvu – navodi se u istrazivanju CEB.
Dodaje se da za vreme pandemije povećana upotreba tehnologije pružila “jedinstvenu priliku za visokokvalifikovanu radnu snagu” da se privremeno ili čak trajno vrate u region i da rade “na daljinu” za strane kompanije.
– Ovo bi moglo dovesti do podsticanja ekonomija regiona i do pozitivnih prelivanja znanja ako dijaspora ostane. Međutim, osnovni ekonomski i socijalni nedostaci u regionu, zajedno sa ograničenim fiskalnim prostorom vlada za ulaganje u ključne javne sektore, mogu odvratiti kvalifikovane radnike da se vrate i ostanu trajno – stoji u tekstu izveštaja.
Istovremeno, konstatuje se da je tokom pandemije Srbija bila ta koja je “povećala kapitalne investicije na 1,7 odsto BDP-a”, kako bi investirala u osnovnu infrastrukturu za odgovor na kovid 19, kao što su zdravstvene ustanove.
Ceo region je dobio preko 3,3 milijarde evra podrške od EU i Evropske investicione banke, a svi, sem Srbije, su koristili i Instrumente za brzo finansiranje MMF-a.
Zaključuje se da novi talas pandemije u kombinaciji sa sporijom kampanjom vakcinacije može ponovo dovesti u rizik zdravstvene sisteme u regionu, pri čemu se procenjuje da će efekti pandemije “najverovatnije trajati duže na Zapadnom Balkanu u poređenju sa EU.”
Dodaje se i da je procent vakcinisanih u regionu znatno niži od proseka u EU, a da po broju vakcinisanih osoba prednjači Srbija, dok je najmanje vakcinisanih u BiH.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)