Bela svetlost, susret s nekom nadrealnom silom, život koji vam proleti pred očima – sve su to izlizani klišei povezani s umiranjem, ali istraživanja pokazuju da su ti fenomeni zapravo iznenađujuće česti tokom bliskih iskustava sa smrću, piše IFL Science.
Naučnici godinama pokušavaju da utvrde mogu li bliska iskustva sa smrću da se objasne moždanom aktivnošću.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Promena moždane aktivnosti tokom umiranja
Za početak, studije su otkrile da moždani udari, napadi i povrede mozga mogu da dovedu do abnormalnih funkcija medijalnog temporalnog područja i temporoparijetalnog spoja, što rezultira psihološkim iskustvima koja nalikuju bliskim iskustvima sa smrću. Neki napadi takođe mogu da izazovu promenjenu aktivnost unutar insularnog korteksa, što povremeno stvara intenzivne osećaje ekstaze i druge pojave povezane s umiranjem.
Nadalje, uočene su promene u oscilacijama moždanih talasa kod pacova koji su imali srčane udare, što implicira da se moždana aktivnost može radikalno promeniti kada umiremo. Ipak, dok svi ovi nalazi upućuju na neurološko objašnjenje bliskih iskustava sa smrću, zagonetka koja je okružuje tek treba da bude rešena.
Ono što znamo jeste da otprilike jedna od deset osoba tvrdi da je doživela neku vrstu bliskih iskustava sa smrću, bilo tokom srčanog zastoja, porođaja ili nakon što ih je udario grom.
Takva se iskustva mogu identifikovati pomoću Grejsonove lestvice blizine smrti, koja kvantifikuje različite aspekte tih iskustava, uključujući promenjenu percepciju vremena, pojačanu osetljivost i osećaj odvojenosti od fizičkog tela.
Iskustvo slično efektu psihoaktivnih supstanci
Zanimljivo je da su mnogi od ovih fenomena povezani s REM fazom spavanja, kada je mozak vrlo aktivan i kada se pojavljuju živopisni snovi. Istovremeno, drugi aspekti bliskih iskustava sa smrću jako nalikuju učincima određenih psihoaktivnih droga. Nakon što su pročitali pisane izveštaje o hiljadama bliskih iskustava sa smrću i iskustvima na drogama, tim naučnika je zaključio da ketamin najdoslednije stvara halucinacije slične bliskim iskustvima sa smrću i često izaziva osećaj napuštanja tela.
Intrigantno je da je sposobnost ketamina da blokira NMDA receptore u mozgu povezana sa smanjenjem oštećenja nakon moždanog udara. To je navelo naučnike na nagađanje da mozak otpušta slične hemikalije u trenutku smrti u pokušaju da zaštiti i održi neurone u životu kako opada nivo kiseonika.
Iako nedokazana, slična teorija kaže da bi dimetiltriptamin (DMT) mogao da obavlja istu funkciju, a neki naučnici nagađaju da mozak luči ovaj molekul kada umremo. Zanimljivo je da je nedavna studija pokazala da je iskustvo na DMT-u često zapanjujuće slično bliskom iskustvu sa smrću.
Bez obzira na to jesu li ove hipoteze istinite ili nisu, one jačaju argument da su, baš poput doživljaja na drogama, bliski susreti sa smrću verovatno izazvani promenama u moždanoj aktivnosti, a ne kontaktom s natprirodnom dimenzijom.
Uverljiva objašnjenja stručnjaka
Jedan naučnik koji je to pokušao da dokaže je dr Stiven Loris, neurolog u Centralnoj univerzitetskoj bolnici u Liježu u Belgiji. U nedavnom dokumentarcu pokazao je kako mozak stvara mnoge fenomene povezane s bliskim iskustvima sa smrću, pružajući uverljiva objašnjenja za ova bizarna iskustva.
Na primer, otkrio je kako smanjeni dotok krvi u mozak izaziva gašenje perifernog vida, što rezultira svojevrsnim tunelskim vidom koji nalikuje iskustvu putovanja mračnim hodnikom prema jakom svetlu.
Takođe je pokazao kako mozak pretražuje sopstvenu riznicu uspomena kako bi proizveo poznate zvukove i vizije kada je suočen s nedostatkom stimulusa, potencijalno objašnjavajući zašto ljudi vide da im život prolazi pred očima ili čuju glasove kada su blizu smrti.
BONUS VIDEO:
Izvor: B92
Komentari (1)
хахаха, "научници" а? хахаха , ништа без "стручњака" и "струке"... хахаха