Digitalni marketing je žila kucavica mnogih kompanija, uključujući i neke od najvećih i najpopularnijih kompanija na svetu. Ipak, najnovija istraživanja pokazuju kako varljiva priroda ove oblasti nesvesno pomaže da se šire dezinformacije.
Neki brendovi koje vidite svaki dan, kao što su Nike i Amazon, su primećeni da nesvesno doprinose i daju materijal stranicama koje se bave nečasnim marketingom i afiliate šemama, ako je verovati birou za istraživačko novinarstvo, koji je objavio sve ovo u članku za UK Observer.
Šta su stranice sa teorijama zavere i zašto su opasne?
Sadržaj koji se nalazi na internetu je jedna ogromna mreža informacija. Mnogo toga je vrlo kvalitetno i dizajnirano da edukuje korisnike, poput stranice Wikipedia. Takođe, na vebu postoji mnogo materijala koji je tu da pomogne ljudima, od materijala za samo-pomoć, pa do vodiča kako se nositi sa zavisnošću kao što je problematično kockanje. Ipak, doba interneta je takođe iznedrilo mnogo otpadnog sadržaja, koji prave ljudi sa pogrešnim motivima.
Veb stranice koje objavljuju pogrešne informacije postali su dominantni na internetu poslednjih godina. Sama pandemija je donela mnogo prilika mnogima da počnu širiti teorije zavere o Covid vakcinama, poput onih da one nose u sebi mikročip koji kontroliše i prati primaoca, dok drugi traže priliku da ohrabre bes masa objavljujući netačne informacije o manjinama.
Razlozi zašto se ovo radi su različiti. Često se ovo radi zbog publiciteta. Poznati anti-vakser Alex Jones je imao 2.4 miliona pratilaca na YouTube kanala pre nego je bio zabranjen. Ovakav vid popularnosti je neverovatno isplativ za neke – što više klikova i lajkkova dobiju, više mogu da zarade od afiliate marketinga i sponzorstava.
Drugi naprosto žele da šire neistine. Osetljiva politička pitanja kao što je Bregzit su korišćena i u prošlosti kao mamac, pošto stranice često objavljuju provokativan sadržaj koji naprosto nervira čitaoce koji imaju drugačije mišljenje. Novinski članci su objavljivali kako čak neke vlade stoje iza ovakvog sadržaja, jer žele nemire u određenim državama radi svojih sebičnih ciljeva.
Stranice koje šire dezinformacije o Covidu su opasne jer šire strah i neistine. Takođe prave razdor među ljudima, a naposletku utiču na ljudske živote dajući im lažnu nadu o smrtonosnom virusu koji je ubio gotovo pet miliona ljudi širom sveta, prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije.
Ono što je posebno opasno je kada korisnici vide da se velike kompanije reklamiraju na takvim stranicama, mogu se osećati kao da se nalaze na sigurnim portalima. Amazon oglasi, na primer, se pojavljuju na više od 30 ovakvih stranica. Milioni ljudi koriste Amazon i veruju mu svakodnevno, i mnogi će poverovati sadržaju koji se nalazi na tim stranicama upravo zbog toga.
Koje su kompanije uključene?
Da bi pronašao oglase, biro je koristio sofisticirani softver koji simulira da je prava osoba. Korišćenjem softvera utvrdili su da gotovo 30 velikih kompanija se pojavljuje na dva ili više sajta koji prikazuju netačne informacije, a jedna kompanija se pojavljivala na stotinama takvih stranica.
Amazon Farmacija se pojavljuje najčešće, i softver je prepoznao čak 42.000 oglasa. Nakon toga dolaze giganti kao što su Lenovo, US bank Discover, kao i odlagi za firme Nike, Honda, Ted Baker, Asos, eBay i Walgreens.
Sa milijardama korisnika koji veruju ovim kompanijama izrazito je bitno da se ne povezuju sa stranicama koje plasiraju neistinit sadržaj.
Kako je do ovoga došlo?
Sistem za digitalni marketing se može opisati kao jedan vrlo komplikovan sistem, ako je verovati Raegan McDonald-u, PR menadžeru kompanije koja je razvila pretraživač Mozzilu.
Isti funkcioniše putem komplikovane mreže tehnoloških kompanija, kao što je Google, na taj način što spaja podatke korisnika sa dostupnim marketinškim prostorom. Kada korisnik kline na opasan sajt, reklama od strane Amazona ili Nike se može pojaviti, iako kompanije nisu imale ideju niti želju da se on tamo pojavi. Problem je dvostran. Ne samo da korisnik čita neistinit i loš sadržaj na interentu, nego i kompanije plaćaju taj oglas koji se pojavljuje i na taj način pomažu takvom sajtu u radu.
Ovo predstavlja ogroman problem za vodeće kompanije, koje treba da se distanciraju od lažnih informacija, zbog etičkih i komercijalnih razloga. A poslednja istraživanja bi mogla da utiču na njih da promene mišljenje.
Šta velike kompanije mogu da urade?
Gotovo sve kompanije su vrlo brzo reagovale na ove vesti. Lenovo je izjavilo da oni nisu odobrili ovim postavljanje reklama na ovim stranicama i da rade na tome da poboljšaju zaštitu kako do ovoga ne bi više dolazilo. Honda je izjavila da istražuju problem i da oni svojim korisnicima preporučuju da se vakcinišu, dok je Ted Baker obećao da se reklame više neće pojavljivati na ovakvim stranicama u budućnosti. Neke kompanije su sa druge strane odbile da komentarišu.
Google, koji je zadužen za proces reklamiranja, je bio vrlo neodređen u svom obraćanju. Umesto da odgovore na pitanje direktno, oni su rekli da su posvećeni „zaštiti svojih korisnika koji koriste njihovu platformu“.
Ipak, za korisnike, dela govore više od reči. Stručnjaci za reklame su rekli da kompanije moraju da se više trude da prate te oglase, jer i mali broj tih oglasa je vredan preko $400 biliona ove godine, što znači veliku zaradu za stranice sa teorijama zavere.
Drugi su tražili da se češće rade provere, kao što je to uradio biro, kako bi se znalo šta se događa na tržištu. Svakako teško je predvideti šta će se desiti u budućnosti.
Komentari (0)