“Otišao je jedan najvećih ljudi u istoriji košarke, čovek koji je kao retko ko ostavio dubok trag u košarci, delujući na raznim frontovima. Bio je odličan košarkaš, reprezentativac, vanserijski trener, prvi šampion Italije kao strani trener i bio je jedan od najboljih košarkaških funkcionera. I ne samo košarkaški, jer ne smemo da zaboravimo nikako i njegovu ulogu u Međunarodnom olipijskom komitetu, čiji je bio član od 1988. godine”, rekao je Miletić u razgovoru za Tanjug.
Miletić je u poslednje dve decenije bii hroničar života i dela Bore Stankovića, o kojem je napisao i knjige “Bora Stanković- gospodin košarka”, ” Bora Stanković- Moje Olimpijske igre”, a priredio je i njegovu autobiografiju “Igra mog života“, koja je nastala je na osnovu višegodišnjih razgovora sa Stankovićem.
“Smrt nikada nije dobrodošla, ali šteta što se ona dogodila u ovom trenutku kada ne može da se obeleži tako kako bi trebalo. Siguran sam da će i domaća i svetska košarkaška organizacija to uraditi na pravi način. Mislim da bi to bio najveći skup stranih delegacije posle smrti Josipa Broza Tita. Događaće se stvari zbog kojih ćemo videti ko je bio Bora Stanković. U Kini postoji Kup Bore Stankovića i kad jedna takva zemlja nazove nešto po Bori, onda to dovoljno govori. Ne znam koliko stranaca u nekoj zemlji ima takav tretman kao što je on imao. Malo je zemalja u kojima nije bio i u kojima nije ostavio traga u sportu. To je velika istina, kao što je istina i da je imao i mnogo neprijatelja, ali kada ste tako veliki čovek i kada vučete velike poteze, ne možete da očekujete da svi budu na vašoj talasnoj dužini”, kaže Miletić.
Stanković je bio jedan od osnivača košarkaškog kluba Crvena zvezda, reprezentativac Jugoslavije.
Sa Zvezdom je osvojio tri šampionske titule, a potom je igrao i za beogradski Železničar i Partizan, a za reprezentaciju Jugoslavije igrao je na Svetskom prvenstvu u Buenos Ajresu 1950. i na Evropskom šampionatu u Moskvi tri godine kasnije.
Kao trener OKK Beograda (1953-65) osvojio je tri prvenstva, tri puta stizao do polufinala Kupa šampiona, a lansirao je Radivoja Koraća kao prvu zvezdu u istoriji jugoslovenske košarke.
Sa Oransodom iz Kantua (1966-69) postao prvi strani trener osvajač prvenstva Italije (1968).
Generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) bio je od 1976. do 2002. godine, a bio je i član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
U Nejsmitovu “Kuću slavnih” u Springfildu primljen je upravo na 100. rođendan košarke (1991), kada mu je i na taj način odato priznanje za sve što je do tada učinio za košarku.
“Teško je ukratko reći šta je sve on uradio, ali ostaće neke stvari po strani kao što su neke njegove misije sa početka diplomtaske karijere, kada je putovao raznim meridijana i otvarao nova košarkaška žarišta, budio ljubav prema košarci od Palestine, preko Koreje, Tajvana i Kine… On je odneo i prve košarkaške konstrukcije i loptu u Palestinu. Kinu je vratio u međunarodnu košarkašku porodicu u teškim vremenima i za olimpijski pokret i za košarku”.
Kako kaže, ono po čemu će ga najviše pamtiti istorija je to što je zajedno sa Dejvidom Šternom, komesarom NBA lige, spojio amatere i profesionalce na kongresu u Minhenu 1989. godine, što u to vreme nije bio ni malo lak zadatak.
“Posle mnogo kritika i polemika, osporavanja, profesionalci su došli na OI 1992. godine i košarka nikada više nije bila ista. Pretpostavljam da današnje generacije malo znaju o tome i siguran sam da svaki od ovih igrača koji danas imaju milionske ugovore, duguju Bori Stankoviću makar jedan cent. Ta njegova odluka da se ujedini istok i zapad, bila je revolucionarna. Tada su se otvorile granice, profesionalci su došli na Olimpijske igre i što je vrlo važno, ako čak gledamo i iz ekonomskog ugla, košarka je tek tada postala olimpijski zanimljiv sport i danas ubire prihode zahvaljujući njegovoj ideji. Mnogi košarkaši lagodno žive zahvaljući Bori Stankoviću”, izjavio je Miletić.
Miletić kaže da je imao retku privilegiju da postane njegov prijatelj u poslednje dve decenije i da je to čovek koji je uvek zračio pozitivnom energijom.
“Donedavno smo se i viđali i družili, iako je jaz u godinama veliki. Smatrao sam ga kao člana svoje porodice i mogao sam u nekim svojim teškim trenucima u životu da od njega potražim savet i da dobijem nešto što ne može da se plati novcem, a to je pravi savet. To je bio čovek koji se nikada nije žalio, uvek je bio nasmejan. Moram da citiram Srđu Kalembera, njegovog saigrača i prijatelja: “Probajte da nađete jednu fotografiju na kojoj se Bora Stanković ne smeje”. Zračio je optimizmom, bio je vedrog duha, voleo je da se šali”, rekao je Miletić i dodao da je kao funkcioner bio je odlučan, vrlo rešen u svojim idejama da ih istera do kraja.
“Nikada se nije žalio, iako je poslednjih godina imao problema sa vidom, otežano je čitao, ali uvek zbijao šale na svoj račun. Kada ste bili sa takvim čovekom, bilo vam je neprijatno da kažete da vas boli noga, zub… Bio je dobar suprug, otac, deda i pradeda. Imao sam privlegiju da uživo čujem šta mu je Dejvid Štern rekao kada je Štern priman u Kuću slavnih 2016: “Ti si to Boro, pre svih nas uradio, a mi smo samo pomogli da taj veliki projekat o globalizaciji košarke sprovedemo u delo.” To što je tada Štern rekao mislim da svi tako treba da gledamo na Boru Stankovića. Mislim da će ga svet pamtiti po tome “.
Do kraja života ostao je veran košarci i posvećen napretku košarkaške organizacije u kojoj je potekao, a kao počasni predsednik Košarkaškog saveza Srbije učestvovao je u donošenju nekih vitalnih odluka za srpsku košarku.
“Mi ne smemo da zaboravimo šta je uradio za nas u srpskoj košarci i za našu reprezentaciju. Omogućio nam je fer tretman i naša reprezentacija u košarci nikada ne bi bila to što jeste. Nikada ne bismo bili zemlja košarke, ne kao što kažu stranci što je Bora navijao za nas, nego što je Bora malom narodu omogućio da imamo ravnopravan tretman sa aždajama i da tu pokažemo svoju snagu. Bez Bore Stanković, Nebojše Popovića, Ace Nikolića i Radomira Šapera i drugih, to ne bi bilo moguće.”
Na pitanje da li će se opet pojaviti jedan takav sportski diplomata u pravom smislu te reči, Miletić je kazao: Vrlo teško.
“Pre svega jer se danas život rasuo na mnogo oblasti. Mada je i Bora Stanković imao 10 funkcija, bio je veterinar, generalni sekretar saveza, radio je još mnogo toga. Teško je u današnje vreme naći takvu posvećenost. Mislim na ceo društveni sklop, na kalibar ljudi kakav je nekad postojao u vreme kada nije bilo interneta i instant junaka, kada ste morali da sve uradite sa svojih 10 prstiju, da sklopite i patentirate. To će biti veoma teško dostižno”, zaključio je Miletić.
Komentari (0)