Štoper Crvene zvezde Aleksandar Dragović u velikom intervjuu za Spox pričao je o dosadašnjoj karijeri, a pre svega, o Nemanji Vidiću i susretu sa njim nakon evropskih utakmica.
– Nažalost, nisam imao čast da se van terena susretnem sa Vidićem. Igrali smo 2011. u Ligi šampiona, pobedili smo ih i izbacili, zbog čega se nisam usudio da razgovaram sa njim. Bojao sam se da mi ne otkine glavu. Njegov sin trenira sa Crvenim zvezdom, pa se nadam da će njegov tata svratiti u prostorije kluba i da ću biti u prilici da razgovaram sa njim. Oni i Sehio Ramos su bili jedina dva fudbalera sa kojima sam želeo da se slikam – rekao je Dragović za Spox.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Miljenik Zvezdine publike kaže da je verovao da će Salah dostići aktuelne visine.
– Naravno, ipak sam ga ja na to pripremio, a-ha-ha! Često smo zajedno trenirali duele, uvek se plašio da ću mu slomiti nogu. Tako sam ga spremio za uslove na engleskom terenima. Odmas se moglo videti da je svojoj brzinom spreman svakoga da nadmaši. U to vreme, međutim, imao je velikih problema da upotrebi svoje mogućnosti. Zahvaljujući velikom radu, on se mnogo poboljšao u tom pšogledu. Salah je sjajna osoba, čvrsto stoji na zemlji, dosta podseća na Davida Alabu u tom pogledu – dodao je Dragović.
Poseban odnos, još iz mlađih kategorija Austrije iz Beča, Dragović je izgradio sa defanzivcem Real Madrida, Davidom Alabom.
– Još uvek se tačno sećam kako sam morao da radim sav prvljav posao sa Davidom: skupljao lopte i slične stvari. Kada smo dobili prvu nagradu za pobedu protiv Švanenštata osećali smo se kao da smo osvojili Ligu šampiona. Tada smo bili jako dobri prijatelji.
Austrijanci kao da ne mogu u potpunosti da shvate tu Dragovićevu navijačku vezanost za Crvenu zvezdu.
– Deda me je od malih nogu vaspitavao da budem navijač Crvene zvezde. Za njega je klub sve. Bio je nastadionu 1991. godine kada je osvojen Kup šampiona i na to je potrošio mesečnu platu. Moji rođaci, koji žive u blizini Beograda takođe su navijači Crvene zvezde.
Iako je odrastao u Beču, Dragović nije propuštao prilku da dolazi na utakmice crveno-belih.
– Da, deda me je kao dete često vodio na derbije sa Partizanom. Nas dovojica bismo krenuli u subotu, gledali bismo meč u nedelju i potom se vraćali nazad u Beč. Bio sam fasciniran atmofesrom na utakmicama. Sva policija oko stadiona, pirotehnika, dimne bombe. To je ostavilo utisak. Sve je bilo uzavrelo. Moji školski drugovi su bili navijači Austrije, na pauzama bih gledao video zapise navijača Crvene zvezde. Još tada mi je bio san da igram pred ovim navijačima.
Derbi sa Partizanom u Humskoj je ostavio poseban utisak na odličnog štopera.
– Bio sam napet jer nikada ranije nisam igrao na stadionu Partizana. Saigrači su me pomalo uplašili svojim pričama, ali me na kraju tamošnja atmosfera nije oborila s nogu. Gostujući sektor je bio glasniji, što su mi potvrdili i prijatelji na stadionu. Poštujem navijače Partizana, ali naši navijači su glasniji. Veoma se radujem derbiju u kojem ćemo biti domaćini Partizanu. Za naše navijače derbi je sve. Možete postati šampioni i pobediti u mečevima Lige šampiona, ali to nije važno ako izgubite u derbiju.
Na kraju ponovo pitanje, koje se stalno postavlja – da li je dolazak u Zvezdu korak unazad u karijeri Aleksandra Dragovića?
– Mnogi ljudi su mi već rekli da ne razumeju promenu, ali najvažnije mi je bilo da ponovo budem srećan. To nisam bio tokom tri godine u Leverkuzenu. Nije dobro kada igrate u velikoj ligi ili velikom klubu, a ne biti vrednovan. Po mom mišljenju se možete razvijati samo kroz mečeve, ne i kroz treninge. Možda ćemi korak unazad u Beogradu, dati priliku da kasnije napravim dva unapred. Ali sad sam prvi put u Crvenoj zvezdi i srećan sam.
Sjajna minijatura mladog Radulovića: Deki, gledaš li ovo? (VIDEO)
Komentari (0)