Kao da je juče bilo, a ustvari prođoše duge 22 godine…
Epski meč Hrvatske i tadašnje Jugoslavije odigran je na današnji dan 1999. godine pred više od 30.000 naelektrisanih “komšija” u Zagrebu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prvi duel na tlu Hrvatske nakon raspada Jugoslavije i rata bio je svojevrsan “omaž” svim tim nemilim događajima koji su jednu veliku državu rasparčali na pet delova.
Ovo nije bila samo fudbalska utakmica. Za Hrvate je bila i više od toga, za njihove političare pogotovo. Nadmeni optimizam lebdeo je tih dana nad Zagrebom, a gotovo svaki građanin “lijepe njihove” od 7 do 77 bio je ubeđen u pobedu Hrvatske.
Međutim, kako reče Mija Aleksić u kultnim “Maratoncima” – “Gospodo, malo ste se za***ali”.
Stari vuk Vujadin Boškov na kraju svog trenerskog puta doneo je našoj zemlji malo radosti nakon godina patnje i tuge, a igrači poput Piksija, Mihe, Mijata, Dekija – izborili su plasman na Evropsko prvenstvo, verovali ili ne, poslednje na koje ćemo se plasirati do dan danas.
Tadašnji napadač Lacija, Alen Bokšić doveo je svoju reprezentaciju u vođstvo već u 20. minutu meča.
Mnogi su pomislili da će prednost Hrvata nastaviti da raste i da ih čeka lagan prolaz na EURO, ali svega pet minuta kasnije usledio je prvo utišavanje “Maksimira”.Siniša Mihajlović je sa desne strane izveo slobodan udarac, a Predrag Mijatović lukavo leđima prebacio loptu preko Ladića za 1:1.
Nisu se Hrvati ni oporavili od tog šoka, a već je bilo 2:1 za Jugoslaviju. Identična situacija, Miha centrira, a ovoga puta mladi Dejan Stanković na isti način kao Mijatović vara nesrećnog Ladića koji se toliko spetljao da je zajedno sa loptom ušao u gol.
Veliki trijumf je bio na vidiku, međutim, našoj reprezentaciji je za direktan plasman bio potreban i bod sa ovog meča.
Osim prolaska “plavih” na EURO, u 42. minutu dogodila se situacija koja verovatno nikada neće biti zaboravljena na ovim prostorima. U glavnoj ulozi našao se Zoran Mirković, popularniji kao Batica, kada je pred punim stadionom ščepao Roberta Jarnija za međunožje i zaradio isključenje sa meča.
Svoj gest i odlazak u svlačionicu proslavio je sa dignuta tri prsta, a naša reprezentacija morala je sa 10 igrača da brani prednost do kraja utakmice.
Uspeo je Mario Stanić na startu drugog dela da izjednači rezultatl, ali ništa više od toga se nije desilo. Čuveni španski sudija Aranda odsvirao je kraj meča, pokunjeni Hrvati su otišli kućama, a Boškov i naša reprezentacija slavili su odlazak na Evropsko prvenstvo usred Zagreba.
Tu se slavlje nije završilo, pevalo se u avionu do Beograda, a na aerodromu je u pola noći više hiljada navijača došlo da pozdravi naše momke i novog heroja Baticu Mirkovića.
Upravo ćemo se ovde i zaustaviti, Evropsko prvenstvo je narednog leta prošlo kako je prošlo, a podsetimo, Srbija, ni nakon 22 godine nije uspela da ponovi uspeh te generacije i izbori plasman na najveću smotru Starog kontinenta.
Piše: Nikola Husein
Komentari (0)