Za one koji odluče da se iz određenih razloga presele iz svoje države u inostranstvo, život zasigurno nije lak. Novi grad, nov način i tempo života, novi ljudi koje srećemo samo u prolazu i koje ne poznajemo, nedostatak ljubavi, iskrenog prijateljstva…sve to kod onih koji su otišli stvara osećaj specifične anksioznosti, panike, i beznađa.
Naime, nekolicina tinejdžera se u jednom trenutku odluči da svoje školovanje nastavi u inostranstvu, na određeni period – uglavnom godinu dana. Glavna motivacija za takav korak jeste sticanje iskustva, pa i učenje jezika. Ipak, da nije sve tako ružičasto, i da život van granica matične zemlje nekada nije tako idealan svedoči i iskustvo mladića koje se na društvenoj platform Redit, požalio ljudima i upitao ih za konkretan savet.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– U Češku sam otputovao 11.avgusta, kako bih nastavio srednju školu od treće godine. Pred polazak nisam mnogo razmišljao o odlasku i tome da će mi faliti moja država i moji ljudi – napisao je on.
Međutim, sudeći po onome što je kasnije dodao, naposletku nije bilo baš tako.
– Tamo sam otputovao sa još oko 15 prijatelja koji su tamo ostajali samo 9 dana na letnjoj školi jezika kako bi ga još više naučili za buduće. Dva dana pred njihov odlazak je meni došlo u glavu da oni idu i da ja tamo neću imati nikakve prijatelje iz Srbije, osim profesora Češkog jezika (koji je Srbin) i koji će mi predavati jezik – napisao je on i potom prepričao kako se osećao kada su se desile nepredviđene okolnosti:
– Kada su mi drugari otišli skoro svako veče sam bio sa profesorom do grada ili do neke kafane na pivu, ili nekom drugom piću. Da budem iskren bilo je lepo i zanimljivo sa njim ali ipak nije bilo to to. Posle nekoliko dana mi je profesor rekao da za koji dan dolazi devojka iz Srbije i da će mi praviti društvo. To mi je bila jako lepa vest jer sam imao čemu da se nadam.
I, kada je Srpkinja konačno došla, čini se da je mladiću, kao svanulo.
– Ona je došla i naravno prijalo mi je druženje sa mojim vršnjakom, ali od prvog septembra se opet osećam usamljeno i izolovano jer nisam sa svojim narodom i Česi ne žele baš da se druže i pričaju sa mnom. Po ovom programu u Srbiji se samo uči kolko tolko da se malo sporazumem, dok u Češkoj trebam da naučim da perfektno govorim jezik – rekao je on i zaključio:
-Sada mi je baš potrebna pomoć kako da se nosim sa ovom izolovanošću i patnjom jer sam tek došao ovde a već se osećam veoma loše i mnogo patim za Srbijom i Srbima.
Šta biste vi savetovali ovom momku? Pišite nam u komentarima.
BONUS VIDEO
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
uclani se u iste klubove u kojima si bio u Srbiji, tako ces upoznati istomisljenike i buduce prijatelje. Ako se nisi nicime bavio u Srbiji onda razmisli sta je to sto u tebi budi rafdoznalost i strast i nadji isto misljenike.