Popularni glumac Miloš Biković je u svom intervju otkrio detalje o svom životu o kojima do sada nije javno pričao. Iako je jedan od traženijih glumaca, njemu se karijere preko noći osmehnula, te su mu se vrata otvorila i van naših granica.
Jedan od plaćenijih i traženijih glumaca, svoju zemlju ponosno predstavlja gde god da se pojavi, a sada je ispričao i gde je proveo svoje detinjstvo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
‒ Volim da se šetam, da zavirujem u skrivena dvorišta. Hodate ulicom, a zatim skrenete iza ugla i negde nestanete. Na takvim mestima pronaći ćete neke lepe kafiće u kojima možete da potražite spas od vrućine. Poslednjih godina klima u Beogradu gotovo je suptropska. Noćni život je raznolik i uzbudljiv, ulice doslovno vibriraju. To je nešto što nije moguće objasniti, ali se može osetiti – govori Miloš za Helo i dodaje:
– Kad sam bio dete, moja majka i ja često smo se selili, šest ili sedam puta. Živeli smo u različitim delovima grada, uglavnom na periferiji jer je tamo iznajmljivanje stanova jeftinije. Ponekad je uspevala da nađe nešto bliže poslu, radila je u školi, ali kada bi se cena rentiranja povećala, morali smo da tražimo nešto pogodnije. Kada sam imao 15 godina, uselili smo se u stan koji smo dobili od države. Ali, dobro se sećam dedine kuće u severoistočnoj Srbiji. Tamo sada živi moj ujak. Imali smo maline, borovnice, kruške… To su mirisi koji me vraćaju u detinjstvo. U sećanju mi je i miris borove šume.
View this post on Instagram
Malo ko zna da je Biković napustio Fakultet dramskih umetnosti, na kom je čak i jedno vreme predavao. Iako je upisao i bio uspešan kao student, on otkriva da je morao nečega da se odrekne.
‒ Zato što sam počeo da radim u Rusiji. Napustio sam i fakultet i oba pozorišta u kojima sam igrao. Bilo je nemoguće sve postići, nešto je moralo da se žrtvuje. Ipak, nedavno sam se vratio na daske koje život znače, radili smo predstavu “Bal”, po Brehtu. Čini mi se da u pozorištu možemo više da naučimo nego dok snimamo film. Pozorište vam ostavlja vreme za razmišljanje. Ne možete da izađete pred publiku sa polugotovim rešenjima. Na filmu može da vas spase montaža, postoji i dubler, dok je u teatru priča drugačija, morate da budete spremni jer nema popravnog.
BONUS VIDEO:
Miloše Bikoviću, "omaklo" ti se, više puta. Dobar si glumac. Kažeš, nisi ni znao, da umeš to da radiš. Eto, glumiš , za sve Pare. Na primer, vrhunska uloga ti je, u scenariju- " Silovane", protiv Gospodina Miroslava Aleksića. Podrška. I te kakva. One "lupetaju ", ti osmehnut odobravaš. Zna se i razlog. Čovek u zatvoru, Pa zašto bi to tebe "uspešnog", taklo. Život ide dalje. Mika je u godinama. Možda i neće pred sudiju (nada postoji ). Sve će to polako, u zaborav. Napreduješ momče !!! P.S. Pitaj brata, imaš koga, kako se završe takve -priče.