Sramna i nedopustiva je činjenica da su Haški tribunal i pravosuđe BiH posle 26 godina pravdi priveli samo dvojicu glavnokomandujućih takozvane Armije BiH, Rasima Delića i Sakiba Mahmuljina, za jedne od najstravičnijih zločina u proteklom ratu nad prnjavorskim borcima na ozrenskoj koti Podcjelovo i u mudžahedinskim logorima na području opštine Zavidovići (FBiH).
Pravdi i dalje izmiču ostali nalogodavci, glavoseče i mučitelji nad više od 50 nestalih i nastradali, mahom zarobljenih i ranjenih, boraca Prnjavorske brigade VRS.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
I dalje su na slobodi oni kojima su do ramena krvave ruke nad zarobljenim i ranjenim braniocima ozrenskog koridora do opkoljene Vozuće, otpočete na Prokop 21. jula 1995. godine. Nekim čudom samo jedanaestorica Prnjavorčana preživeli su smaknuća i torture u mudžahedinskim logorima u Livadama i Kamenici kod Zavidovića. Oni svedoče i ne zaboravljaju užase ovozemaljskog pakla, do tada ne zabeleženog ni u jednom logoru na planeti, pišu Novosti.
Vinko Aksentić (61), od tada teški invalid, priseća se da je njemu i njegovim sapatnicima pogotovo teško padalo što su bili primorani da ljube odsečene glave svojih saboraca Predraga Kneževića, Momira Mitrovića i Gojka Vujičića, po čemu je snimljen i dokumentarni film „Ljubi brata“.
– Mudžahedini su hteli da me osunete i kastriraju, da me uštroje U pokušaju da se izbavim, u selu Livade bacio sam se kroz prozor neke kuće. Da pobegnem ili da sam sebi prekratim paklene muke. Iz kome sam se probudio tek u mudžahedinskom logoru u Kamenici, gde smo 29 dana u lancima i okovima, svako sa svojim ključem, na rukama i nogama, „pekli“ se na samom dnu pakla – teškom mukom priča nam Aksentić, pokazujući neizbrisive ožiljke od žica i okova na rukama i nogama.
Dodaje da je jedanaestorici prnjavorskih velikomučenika u logoru u Gostoviću, uz elektro šokove, do “iskakanja očiju” padalo do usavršavanje metoda mučenja od strane mudžahedinskih veterana iz desetogodišnjeg rata sa Sovjetima u Avganistanu.
– Jedna od tih paklenih metoda je bila da mudžahedin na traktoru, uz pokliče „Alah je najveći!“, dodaje gas i dotok vazduha, odnosno pritisak na crevima oko naših zglobova. Padali smo u nesvet imajući utisak da nam otpadaju šake i stopala – ne zaboravlja Vinko.
Mudžahedini i njihova sabraća po zločinu, pripadnici tzv. ABiH, uzavršavali su jezive zločine i izvan logora.
– Na levoj strani grudi našeg saborca bila je velika rana od alatke krampa, koji je bio tik uz njega. Uz njega je bila i odsečena mu glava. Nismo ga mogli ni prepoznati – na 26-godišnjicu golgote se prisećaju stravične smrti jednog saborca sanitetlije Prnjavorske brigade, lekar Branko Šikanić (62) i tehničar Velibor Trivičević, koji su preživeli 174 dana u zloglasnim mudžahedinskim logorima.
U velikim islamskim ofanzivama, u maju i julu 1995. godine stradalo je više od 100 boraca prnjavorske brigade, ali su malobrojni branioci uspeli da odbrane ozrenski koridor do opkoljene Vozuće, između Tuzle i Zenice.
GLAVOSEČE I MUČITELJI JOŠ NA SLOBODI
Predsednik Udruženja ratnih zarobljenika „Vijenac, Vozuća i ostali“, Obrad Stanojević, kaže da su su još pre 20 godina Haškom tribunalu dostavili mnogobrojne dokaze o zločinima tzv. ABiH i mudžahedina.
– Mnoge zločine snimali su i sami mudžehedini, gde se vide tada živi zarobljeni Srbi, kasnije ekshumirani odsečenih glava, nogu i ruku vezanih žicom. Haški tribunal je osudio glavnokomandujućeg muslimanske vojske Rasima Delića na tri godine zatvora i naložio pravosuđu BiH da se pravdi privedu i ostali koljači i mučitelji. Srbi na to čekaju evo već 26 godina, a do sada je samo u prvostepenom postupku Sakib Mahmuljin, komandant Zeničkog korpusa u čijem sastavu je bio i EL Mudžahid, osuđen na 10 godina robije – s ogorčenjem konstatuje Stanojević.
BONUS VIDEO:
Izvor: Novosti
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)