Uvek je aktuelan i raspoložen da podeli svoja razmišljanja i iskustvo. Biznismen, fudbalski neimar, čovek za sva vremena – gospodin Milan Mandarić.
Za sebe voli da kaže da je normalan čovek i da želi da se ljudi prema njemu ponašaju kao što se on ponaša prema njima. Uvek rado dođe u Beograd. Neposredno pred povratak u Ljubljanu, gde već šestu godinu bije fudbalske i neke druge bitke, odvojio je vreme za Objektiv.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kao tiha patnja jugoslovenskog i srpskog fudbala, odlučili ste se za Sloveniju i Olimpiju?
‒ Lepo mi je tamo. Tako mi i treba, u zagradi – nasmejao se Mandarić. – Znate šta, kada sam bio dete, moj pokojni otac uvek je govorio: „Sine, ne Švajcarska, ne Amerika. Slovenija, to je naša Amerika”. Tako su naši ljudi šezdesetih godina prošlog veka mislili. U stvari, kao zemlja, jedna je od najlepših u Evropi, sa jezerima, rekama, morem, planinama. To je lepo. Što se ljudi tiče, malo su zavidni, ima nekih stvari koje sam zaboravio. Ja sam primio mentalitet i kulturu iz dve zemlje u kojima sam živeo poslednjih pedeset godina, Amerike i Engleske. Tamo je sasvim drugi sistem, postoji neki respekt. Ovde nisam naišao na to, malo sam se razočarao.
Ali ste i pored razočarenja još uvek u Ljubljani?
– Poslednje dve godine izlazim iz Olimpije, ali ne mogu dok ne pronađem nekog ko će nastaviti u pravcu koji želim. Moram da ostavim ono što sam stvorio, na čemu sam teško radio i gde sam investirao novac. Želim nekog ko će da zadrži ono što smo stvorili i da nazida na to. Naišao sam na neke ljudi koji nisu shvatili da je fudbal ozbiljna stvar, da nije igranje. Nisam još našao prave ljude, investitore, potencijalne vlasnike. Sad pregovaram, nadam se da je ovo moja poslednja godina u Olimpiji.
Doveli ste na klupu Savu Miloševića?
‒ Baš sam nedavno pričao sa sestrićem Rankom i nekim ljudima, nešto me uzburkalo. Doveo sam trenera uz pomoć i podršku Nenada Jestrovića, prava je šteta što ga nisam imao pre dve godine. Vidim da bih još tada imao pravu pomoć, kao u Engleskoj, gde sam imao menadžera-trenera, koji ima pravi stručni štab, direktore, koji imaju ljudske kvalitete, sposobni su i rade za fudbal, a ne samo za sebe. Savo je pre svega čovek, što cenim iznad svega. Elokventan je, kaže šta je moguće, a šta nije. Organizovan je, na čvrstim nogama. Imam neki dobar osećaj vezan za njega. Verujem da će Olimpija sa njim ojačati brend.
Nemci ili Englezi idu do kraja
Ko bi od srpskih igrača mogao da pojača Olimpiju?
‒ Nismo još priveli kraju razgovore, biće mesta možda za dvojicu.
Evropsko prvenstvo je lakša tema?
‒ Nema iznenađenja. Video sam kako Nemci igraju fudbal, Lajpcig, Bajern, to je divota od fudbala. Mislim da će dominirati u nastavku prvenstva. Ili Englezi.
Za Engleze kažu da su privilegovani jer sve utakmice igraju na Vembliju?
‒ Mislim da bi bilo lepše i interesantnije da se igralo na dva stadiona, završnica na jednom. Ovako se nekako raštrkalo. U svakom slučaju, mislim da će biti mrtva trka između Nemaca i Engleza.ž
Kad će Srbija na Euro?
‒ Pitate me da li bih voleo? Ista mi je želja kao i svima koji su rođeni ovde. Naravno da želimo da budemo tamo, ali teško. Mislim da je Piksi vrhunski selektor i fudbalski stručnjak, čovek, ali nije lako. Taj mentalitet mora da bude jači, kažu da u fudbalu treba dodati i nešto sa ulice, ali jak mentalitet će preovladati. Zato verujem u Engleze i Nemce ovog leta. Imaju jak, pobednički mentalitet.
Hrvati su redovni učesnici velikih takmičenja?
‒ Bio sam skeptičan pred poslednju utakmicu u grupi, ali su stvarno dobro odigrali protiv Škota i zaslužili su dalji plasman. Malo su umorni, imaju veliki broj igrača koji su dugo tu, nisu podmladili ekipu. Videćemo šta će biti.
Iz Slovenije, odakle je predsednik UEFA Aleksandar Čeferin, pratili ste sukob velikih klubova i evropske kuće fudbala oko stvaranja Superlige?
‒ Nisam siguran da je to dobra stvar, treba poštovati manje klubove. Veliki klubovi su postali baš takvi zbog manjih klubova, ne smemo to da zaboravimo. Ne može Mančester bez Portsmuta, Brajtona i sličnih klubova. Mislim da bi bilo nefer da su se odvojili zbog novca. Zato i mislim da nije uspelo, napravila se dosta nelagodna situacija, stvorio se otpor kod jedne grupe u fudbalskom svetu. Čak su i ti veliki klubovi na kraju shvatili da to nije u redu. Videćemo, novac uvek pobedi na kraju, ne bi me iznenadilo da ponovo pokrenu istu ideju, sa malo jačim intenzitetom.
Sukob na relaciji UEFA – bogati klubovi zasad je zaustavljen?
‒ UEFA ne može da bude sama, bez fudbalskih klubova. To je sve jedna familija, kako će se dogovoriti, teško je reći. Vlasnici klubova, bez obzira na to koliko su bogati, ulažu svoj novac u fudbal i mislim da to isto treba da se ceni i respektuje. Naravno da treba da budemo organizovani, to je zadatak UEFA i FIFA. Mančester junajted je Mančester junajted, on ne može više, on je stigao tamo gde je hteo. A mali klubovi, kreću iz treće, četvrte lige i žele najviše. Oni su fundamentalni deo – srce fudbala.
Mandarić je na kraju zakazao novi susret, i to uskoro.
‒ Evo, vidimo se u Beogradu kad izvučemo Partizan u trećem kolu Lige konferencija.
PIŠE: Damir Radović
BONUS VIDEO:
Vladimir Stojković napušta Partizan: Bivši trener crno-belih odvodi golmana iz Humske?!
Komentari (0)