Marina je sa svojih 40 godina pošla u Nemačku trbuhom za kruhom, kako bi zaradila novac za ćerkino fakultetsko obrazovanje. Nakon godinu dana vratila se i ispričala svoje utiske.
„Nekako se naša deca već od malih nogu uče da su ta neka Austrija, Nemačka i Švajcarska zemlje budućnosti, da je to tamo med i mleko – para se ima na pregršt, a fino se radi. Plate su ogromne, vlada te čuva kao kap vode na dlanu i živiš život srećno i zadovoljno“.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
„Odmah da raščistimo – to ništa nije tako. Ako je čovek snalažljiv, vredan i uporan on će imati novca i u Bosni i u Nemačkoj. Ja sam se zaputila u Nemačku da obezbedim ćerki potreban novac za školovanje. Provela sam tamo godinu dana kod poznanice koja je potekla iz mog rodnog mesta“.
„Radila sam kao pomoćni radnik u kuhinji. Počevši od moga posla radilo se od jutra do mraka sa veoma malim pauzama. I tako je svugde. Stan srećom nisam morala da plaćam, a da jesam ta bi mi plata odlazila skoro čitava na troškove stana što je sasvim apsurdno. Živela sam fino u Bosni, samo mi je trebalo više novca“.
„Drugo, upoznala sam mnogo naših ljudi koji tamo žive i mogu vam iskreno reći i potpisati – ti ljudi nisu isti kad su u inostranstvu i kad se vrate u rodni kraj. Isti ti ljudi se po Bosni rasipaju, iznašaju, žive da bi im ljudi rekli ‘Jao, to su ovi iz Nemačke, kako oni dobro žive’, a zapravo je to samo lažna elita“.
„Novac se štedi da bi se vratili u rodni kraj dva, tri puta godišnje, letovanje moraju da planiraju godinu dana unapred i sve im je isprogramirano, nema prostora za spontane stvari i događaje. Tamo se nikakav bakšiš ne ostavlja, gleda se u poslednji cent, i ako im ne vratiš do poslednjeg centa – bune se“.
„Kada idu u supermarket, ne daj Bože da im ostane onih 50 centi u kolicima što se gura, trči, krši, lomi vraćaj se po 50 centi, kako to da ti ostane, a u Bosni ćemo glumiti elitu.
Čisto prostačenje. Isti ti ljudi kada dođu ovamo, drže predavanje o moralu i životu, oni sve znaju i savetuju kako bi svi trebali poći u inostranstvo, da ovde života nema – a ja im samo odgovorim – E pa dragi moji, ja sam ovde proživela bolje i kvalitetnije nego pola naroda u Njemačkoj“, prenosi Magazin.ba.
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (12)
Da i ja prozborim ponesto.Kod mene se ide na posao po mraku i po mraku se vraca.Velik grad i guzve.Nesto prezalogajim i u krevet.Valja sutra poraniti.Plata nije losa ali kad sve podmirim slabo ostane. Otplacijem kucu i auto a banka mi daje novaca kad god zatrazim sve do vrijednosti koliko ima moje kuce.Za Dejana D i Bilju mogu kazati da se ne ostavlja ni cent.Primjer:Napunis puna kolica robe i dodjes na blagajnu.Ako placas kesom,u koliko ti hvali 5 centi neces proci blagajnu, pa da si napunio i kombi.U odnosu na nase prostore,ve je drukcije ali sve funkcionira.Radite i sjedite kod svoje kuce i necete pozaliti.
Tacno je na neki nacin sto kaze ova zena. Ja sam inzenjer i radim u Holandiji, Sad posle 15 godina mogu da kazem da mi je plata onako kako bi trebala da bude mada je ipak ispod nivoa koji smo ocekivali, Roditelji su nam govorili da cemo biti cenjeni kao strucnjaci, od toga nema nista. Korporacijski svet je pokvaren i istreniran za mobing. Ljudi bez neke diplome rade tesko za malu platu. Nije kao sto je bilo pre 30 ili 40 godina kad su gastarbajteri bolje zaradjivali. A sto se drustvenog zivota tice zemlje zapadne Evrope nisu nikakve, nisu ni priblizne Srbiji ! Treba sve pokusati da se ostane u Srbiji !
Nije mi jasna ova žena. Šta je htela, da kao pomoćni radnik u kuhinji zaradi ogromne pare. Ma hajde molim te, gde to ima? I šta, kao se razočarala? Zna se i tamo koji su pislovi olaćeni. Ona je radila najniže poslove i za to bila adekvatno.plaćena.