Lekari i ostalo medicinsko osoblje Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije prvi kod nas su ušli u kovid režim pre godinu i tri meseca, a već sad je izvesno da će upravo oni ostati poslednji bastion odbrane od nevidljivog neprijatelja, dok god u našoj zemlji bude zaraženih. I dok su njihove kolege iz drugih bolnica, bar zasad, okačile skafandere o klin, medicinska sestra Maja Todorović (39), koja gotovo 20 godina radi na Klinici za infektivne i tropske bolesti, za Objektiv navodi da za njih epidemija nije završena i da nastavljaju borbu protiv kovida-19 istim intenzitetom kao i kad su korona brojke obarale rekorde.
– Ovo je drugo leto koje dočekujemo u skafanderima, ali verujte, moral nam ne pada. Svesni smo da ćemo mi sa Infektivne klinike poslednji skinuti zaštitnu opremu, nakon što ispratimo i poslednjeg kovid pacijenta. Ipak, to je naš život, mi smo navikli na epidemije, mada nijedna ne može da se poredi sa ovom – navodi naša sagovornica.
STRAH JE POTPUNO NESTAO
Todorovićeva ističe da su medicinari koji pacijente leče od infektivnih bolesti navikli da se brzo prilagođavaju novonastaloj situaciji, ali ne krije da je u početku postojao strah.
– Prvi smo ušli ukoštac s kovidom-19 i tada je postojao ogroman strah. Gledali smo scene iz Italije i znali da postoji velika šansa od zaraze kada skidamo skafandere. Naučili smo prvi protokol oblačenja i svlačenja, nakon čega smo podučavali ostale kolege kako da se pripreme za ulazak u crvenu zonu. Bila je to ogromna odgovornost. Međutim, strah više ne postoji, postao nam je stran – kaže Maja.
KOLEGE SU NAM VENULE PRED OČIMA
Iako je u toku epidemije, koja i dalje traje, vodila brigu o stotinama pacijenata, Todorovićeva navodi da joj je najteže bilo dok je gledala kako koronavirus razara njene kolege.
– U jednom trenutku naše kolege su postali pacijenti i to je bilo najteže. Do juče su se borili sa nama, a onda su počeli da se bore za sopstveni život. Venuli su pred našim očima, a mi nismo imali opciju da im pomognemo. Klinička slika im se pogoršavala iz minuta u minut. Izgubili smo sjajne kolege i velike ljude, koje ćemo zauvek pamtiti. To nas je najviše pogodilo, kao i slike porodica pacijenata koje, nakon što im saopštimo da su im najbliži preminuli, shvataju da su ih poslednji put videli kada su ih ispratili na lečenje – ističe naša sagovornica.
BLIŽNJIMA SMO POMOGLI ŠTO IH NISMO VIĐALI
Vreme neizvesnosti za zaposlene u Infektivnoj klinici nije okončano, njihove porodice i oni i dalje strepe od novih talasa zaraze.
– Više od godinu dana nas čekaju sa strepnjom. Iako ih mesecima nismo videli, svesni smo da smo im time pomogli i smanjili rizik da se ne inficiraju. Sada se spremamo za novi talas, koji se najavljuje za jesen. Više nas ništa ne može iznenaditi i uradićemo sve da u očima pacijenata vidimo zahvalnost kada ih ispraćamo. To je naša najveća satisfakcija i nagrada – zaključuje naša sagovornica.
PIŠE: Nikolina Marić
Ovu i ostale aktuelne priče pročitajte u današnjem štampanom izdanju Objektiva.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)