Posle tačno godinu i tri meseca, mlade medicinske sestre Jovana Stamenković (25) i Aleksandra Dražović (29), heroine koje su se borile na prvoj liniji fronta protiv koronavirusa u KBC „Dr Dragiša Mišović”, konačno su skinule skafandere i ispratile i poslednje pacijente. Kao najbolje među najboljima, odabrane su da budu deo delegacije lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića, koja nekoliko dana boravi u poseti „jagodinskom moru” odnosno Paraliji, a za Objektiv ne kriju da još uvek ne mogu potpuno da se opuste nakon svega što su u prethodnom periodu preživele.
Kako navode, rane su još sveže, korona im je potpuno promenila život i odnela mnogo bliskih ljudi. Ipak, kako ističu, nikada neće moći da prežale svog kolegu anesteziologa dr Nenada Maksimovića (37), čiji je život ugasila monstruozna korona pre nekoliko meseci.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Sa njim smo provodili smene u intenzivnoj nezi i zajedno delili i dobro i zlo. Pored toga što je bio divan lekar, on je pisao i pesme i uvek je bio beskrajno pozitivan. Međutim, korona je bila jača. Nadali smo se da će proći lako jer je hospitalizovan sa vrlo lakom kliničkom slikom, međutim, intubiran je za samo nekoliko dana – kaže Jovana.
TRČALA SAM PO KRV
Naša sagovornica kaže da se pokojnom dr Maksimoviću stanje pogoršalo kada se pojavilo unutrašnje krvarenje, a da ni nadljudski napori njegovih kolega nisu urodili plodom.
– Lekari su učinili sve da ga spasu, bio nam je omiljeni kolega. Bilo je pakleno dok su ga kidali iz kandži smrti, ja sam trčala po krv, ali nije mu bilo spasa. Nikada neću zaboraviti kada su lekari jedan po jedan izlazili iz Nešine sobe jecajući i plačući. Tada je dr Dejan Stojakov zamolio sve da ga ne ometaju, želeo je da bude sam sa Nešom i da sam završi ušivanje. To je bio ogroman šok za nas. Toliko sam plakala taj dan da ni u autobusu do kuće nisam mogla da se suzdržim. Nikada ga nećemo zaboraviti – kaže Stamenkovićeva, koja podseća da je kovid-19 ubio dr Maksimovića samo šest meseci nakon što je postao specijalista anestezije sa najboljim ocenama.
KAD TETKA I ZET POSTANU PACIJENTI
Jovanina koleginica Aleksandra objašnjava da je najteže bilo gledati kako se čitave porodice bore za život.
– Svim pacijentima pružamo istu negu, ali kada u postelju dođu i vaši najbliži, to je zaista ogroman šok. Pored brige o kolegama koji su postali pacijenti, najteže mi je bilo kada su u bolesničke sobe primljeni moj zet i tetka. Ti trenuci neizvesnosti bili su nešto najgore što sam doživela. Definitvno, posle onoga što smo prošli, nemamo pravo da se žalimo ni za šta. Zdravlje je najvažnije – kaže Aleksandra.
MAJKA I ĆERKA SE SRELE NA INTENZIVNOJ NEZI
Kako ističe Aleksandra, život je pisao romane u jeku epidemije, ali nažalost, mnogi su završili sa tragičnim krajem.
– Imali smo slučaj kada su majka i ćerka krile jedna od druge da su završile u bolnici zbog korone. Prvo je primljena ćerka, pa majka. Međutim, ubrzo su se i jedna i druga zatekle na istoj intenzivnoj nezi. Kada su shvatile da se zajedno bore za život, bilo je užasno. Takve pacijente odmah razdvajamo, jer je to veliki stres za njih. Nažalost, majka je preminula, a ćerka je posle skoro dva meseca skinuta sa respiratora – kaže naša sagovornica.
SPREMNE SMO NA SVE
Dok pokušavaju da se opuste nakon rada u paklu korone, mlade medicinarke ističu da ih više ništa ne može iznenaditi.
– Čovek se na sve navikne, pa i na rad u skafanderima. Odmor na Egejskom moru mnogo nam znači da bar malo smetnemo sa uma sav užas koji smo gledali prethodnih meseci – navode vredne sestre.
Piše: Nikolina Marić
Ovu i još mnogo interesantnih tema pročitajte u današnjem štampanom izdanju Objektiva.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)