Saharana nedavno preminulog slikara i vajara Miloša Šobajića održava se danas u užem krugu porodice i bliskih prijatelja na Novom groblju u Beogradu.
Miloš ima porodičnu grobnicu u Beogradu, gde je pokopana njegova prva supruga Lotka, ali će kako i dolikuje umetniku njegovog ranga počivaće u Aleji zaslužnih građana, nedaleko od njegovog saborca iz Pariza Vladimira Veličkovića.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na poslednji oproštaj stigli su Bratislav Gasic, Dule Savić, Tanasković, bivši diplomata i mnogi prijatelji.
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac rekao je da je Šobajić stvarao svoje životne priče u Parizu gde su i njegove slike ostavile dubokog traga. “Otkrio je veliku tajnu umetnosti u svojim remek delima, u slikama je prisutan osećaj odustajanja od realnog”, ocenio je istoričar umetnosti i dodao da je Šobajićev talenat bio u duhu ikonopisaca.
Kako je naveo, umetnik je imao toliku količinu energije da se ona mogla uvek opipati.
– Toliko je isijavala ta umetnička, kreativna energija sa njegovih slika. Miloš je takvu energiju imao do poslednjeg trenutka – naveo je Kusovac opisujući Šobajića kao besmrtnog.
Poslednja poruka mu je bila – BORIM SE: Preminuli slikar Šobajić se pre smrti raspitivao o ovome
Direktor Beogradske filharmonije i pijanista Ivan Tasovac za Šobajićevu umetnost takođe kaže da je imala vulkansku energiju.
– Umetnost Šobajića je osamdesetih godina ostavila snažan pečat u Evropi i svetu. Sa srpskom kulturom mnogi u svetu su se upoznavali upravo putem njegovih monumentalnih slika. Za sve nas koji smo živeli u inostranstvu daleko od svog doma, dela ovog umetnika darivali smo drugima ne bi li na najbolji način pokazivali odakle dolazimo – kazao je Tasovac i uporedio Šobajićeve slike sa snagom poslednje Betovenove sonate.
Srce velikog barda srpskog i evropskog slikarstva prestalo je da kuca prošle subote u KBC “Dragiša Mišović” u Beogradu usled posledica koronavirusa.
Predsednik Vučić izrazio saučešće: “Svako Šobajićevo delo predstavljalo je putokaz ka svetlu”
Mnogo toga je nameravao da uradi – pravio je planove da u maju organizuje izložbe Dada Đurića, pa enformela u Srbiji, Miće Popovića, francuskog slikarstva, Lubarde, umetnosti amazonskih Indijanaca… Planirao je da putuje u Grčku, Pariz, ali je korona bila brža… Ipak, kako svedoče njegovi prijatelji, ostale su mu neispunjene dve želje.
Prva mu je bila da napravi stalni izložbeni prostor u centru Beograda, koji bi ostao kao njegov muzej – kojeg bi uredio po svojoj želji i u kom bi se nalazila njegova najveća dela. Iako je putovao po celom svetu, Miloš je smatrao da je Srbija po meri čoveka. Hteo je ceo svoj umetnički život da ostavi svojoj zemlji, ali ovaj put zauvek.
Druga želja je bila rođendansko iznenađenje za njegovu majku. Raspitivao se, iz bolničkog kreveta, dok je još imao daha, kako napreduje knjiga o njegovoj majci Miri, a kojom je hteo da je obraduje na jesen za njen stoti rođendan. Ostaje to u amanet od velikog dečaka.
Komentari (0)