Geni određuju ko će imati TEŽI oblik korone? Srpski naučnici na pragu SVETSKOG otkrića

Srpski naučnici na putu su da otkriju da li teže kliničke slike od pacijenata zaraženih koronom zavise najpre od njihove generike, kaže Tatjana Simić profesorka na Medicinskom fakultetu i vođa projekta u okviru Specijalnog programa istraživanja kovid-19. Ona je rekla da projekat na kojem radi treba da rasvetli na koji način različitosti u genima mogu uticati na ozbiljnost kliničke slike.

Koronavirus prouzrokuje veliku produkciju slobodnih radikala koji su medijatori različitih oštećenja, navodi Simićeva. Kada se govori o varijaciji gena koji ispituju, kaže da postoji jedan značajan proizvod gena koji je antioksidantni protein, a koji polovina populacije nema.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ono što znamo o koronavirusu je da nema pravila u kom će pravcu da se razvija bolest kod ljudi. Potpuno je individualno kakva će biti klinička slika. Ono na šta nauka traži odgovor je – kakva je povezanost genskih varijacija i virusa sa jedne strane i našeg organizma.

Varijacija gena i slobodni radikali

Redovna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i dopisna članica SANU i vođa projekta u okviru Specijalnog programa istraživanja kovid-19 Tatjana Simić rekla je u Jutarnjem programu da je pandemija koranavirusa izazov ne samo za naučnike, već i za čitavo čovečanstvo.

– O varijacijama virusa smo slušali mnogo poslednjih dana, a ono što naš projekat treba da rasvetli na koji način različitosti u genima mogu uticati na ozbiljnost kliničke slike i eventualnu podložnost na infekciju – navela je Simićeva.

Prema njenim rečima, godinama se bavi onim o često slušamo često iz paramedicinske perspektive, a to su slobodni radikali, kao molekuli koji oštećuju naše proteine i na taj način izazivaju oksidativni stres.

– Pokazano je da koronavirus pored izuzetnog zapaljenja u našim zapaljenskim ćelijama prouzrokuje veliku produkciju slobodnih radikala i da su oni medijatori različitih oštećenja u različitim organima – navela je profesorka.

Dodala je da se mehanizmi odbrane od osobe do osobe razlikuju iz razloga što su tokom evolucije nastale male varijacije u genima, tako da različite osobe imaju različit kapacitet za odbranu od slobodnih radikala koje je potrebno neutralisati.

Veruje se, kako kaže, da se sa olujom zapaljenskih molekula dešava i oluja slobodnih radikala.

– Naša grupa se godinama bavi pojačanom produkcijom slobodnih radikala i oksidativnim stresom, kod hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su maligniteti i kardio-vaskularna oboljenja, samim tim je jasna povezanost tih bolesti sa dobijanjem teških formi koronavirusa – istakla je doktorka.

Potvrđeno: U Srbiji NEMA prisustva brazilskog soja koronavirusa

Kada se govori o varijaciji gena koji ispituju, kaže da postoji jedan značajan proizvod gena koji je antioksidantni protein, a koji polovina populacije nema i u tom smislu ako uporedimo te enzime koji su proizvodi gena koji se ispituju sa mirnodopskom vojskom, njihova količina je vrlo velika, iako nema mnogo slobodnih radikala kod zdravih osoba.

Navela je da su slobodni radikali tu ukoliko se izložimo visokim koncentracijama duvanskog dima, ali isto tako i ako se izložimo koronavirusnoj infekciji.

O upotrebi vitamina

Skeptična je prema upotrebi antioksidativnih vitamina kada smo sasvim zdravi, kada imamo uravnoteženu ishranu. U takvim situacijama uzimanje antioksidativnih vitamina može biti i veoma opasno.

Međutim, dodaje da postoje u intenzivnoj nezi pacijenti koji imaju nemerljive količine vitamina Ce i zato je ovo prava situacija u kojoj je potrebna intervencija antioksidativnim vitaminima.

Simićeva je rekla da su u januaru krenuli da prikupljaju uzorke, projekat uključuje najmanje 300 bolesnika koji su preležali kovid i toliko kontrola, ispitivaće polimorfnu ekspresiju čak 13 gena sa 15 genskih varijanti.

– To će biti 10.000 analiza koje će biti uparene sa njihovom kliničkom slikom ne bi li prepoznali da li su određene genetske varijante predispozicija za teže kliničke slike – istakla je doktorka Simić.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić Mijatović rekla je da Srbija ima vrsne naučnike koji mogu da pomognu na svetskom nivou u borbi protiv ove pandemije.

– Istraživanje se finansira preko Fonda za nauku. Što se tiče Kovid programa, u pitanju je dva miliona evra, iz zajma Svetske banke. U pitanju je 14 projekata, od kojih su 11 biomedicinskih nauka – rekla je državna sekretarka i dodala da je uključen 131 istraživač.