Dugo se ništa nije znalo o srpskom vojniku sa fotografije koja svedoči o povlačenju iz Albanije. Na glavi neizbežna šajkača, na plećima vojni sinjel, a o ramenu puška s bajonetom. Slika srpskog vojnika za koju zna ceo svet.
Možda se nikada ne bi saznalo ko je taj vojnik da jednoga dana njegov sin nije svetu rekao ime svog oca. Dragutin Matić je čovek čiji lik prvo zamislimo kada se pomene srpski vojnik.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Reč je o izviđaču Dragutinu Matiću, čiji je nadimak glasio „Oko sokolovo“. Rođen je 1888. godine na padinama Suve planine. U rat je krenuo 1910. godine kao mladić od 22 godine.
Uz Božiju pomoć preživeo je rat i doživeo lepu starost. Upokojio se 1970. godine u svom rodnom selu Kaletincu. Njegovu lozu nastavlja četvoro dece. Kako je rano ostao bez roditelja, detinjstvo mu nije bilo lako. U Beograd je došao na odsluženje vojnog roka 1910. godine. Kada su počeli ratovi dobrovoljno se prijavio za borbu.
Učesnik je svih važnijih bitki: na Ceru, u Kolubarskoj bitci, povlačenje iz Albanije, bio je na Solunskom frontu, učestvovao u oslobođenju zemlje.
Na jednom svom izviđačkom poslu bio je ranjen. Postoji anegdota da je iz Cerske bitke izašao sa svojim budućim dobrim prijateljem na leđima. Zapravo, kilometrima je nosio ranjenog saborca, jer nije želeo da ga ostavi da umre. Saborac je preživeo i postali su dobri prijatelji.
Nakon 9 godina odsustva, 1919. godine vraća se u svoje selo gde uživa poštovanje tokom života. Dragutin saznaje za fotografiju po kojoj je poznat 1965. godine. Tada je izašla ploča sa „Maršem na Drinu“, a na prednjoj stranici ova fotografija. Fotografiju je napravio ruski dopisnik a njegovi ratni drugovi su ga odmah prepoznali.
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
To su bili borci prvog reda. Kod Nisa su zarobili 70,000 Madjara in Austrijanaca i pustili da idu sjeveru zato sto nisu imali dovoljno hrane ni za sebe. Moj djed po majci je poginuo na Solunu i zakolan u Saloniki. A moj djed po ocu je ostat ziv i ostao je ponos celog sela. .