Godina 2019. bila je jedna od najuspešnijih za Muzej Nikole Tesle. Tokom ove godine broj poseta je nadmašio očekivanja. Ukupno 150 hiljada građana, đaka i turista posetili su ovaj muzej. Muzej srdačno dočekuje goste koji čekaju ulazak nekad i po nekoliko sati, na kiši, snegu, suncu, kako bi se upoznali sa likom i delom našeg čuvenog naučnika i videli atraktivne i edukativne eskponate, ali i kolekciju njegove lične zaostavštine. O posebnim trenucima, postavkama i planovima Muzeja Nikole Tesle, za Objektiv govori direktorka muzeja, Ivona Jevtić.
Koliko Vam kao rukovodiocu autentičnog muzeja na ovim prostorima pruža satisfakciju da budete na njegovom čelu i koliko Vam je to dodatani motiv da radite bolje i više nego do sada?
To je nešto što mi pruža zaista veliku satisfakciju i motiviše me da ostvarujem još bolje rezultate kao direktor. Ono što bih, pre svega, napomenula, jeste, da je 2006. godine bilo svega nekoliko hiljada posetilaca, ustvari od tri do četiri hiljade na godišnjem nivou, a danas je taj broj daleko veći. Naravno da je uzrok tome i dolazak sve većeg broja turista u Beograd, ali svakako da se u ovom broju ogleda i veliki trud i rad na promociji sadržaja muzeja i dela Nikole Tesle.
Kako ste uspeli da postignete da imate mnogo više posetilaca u odnosu na raniji period i da uspešno promovišete muzej?
Na prvom mestu potrudili smo se da promovišemo muzej pozitivnom kampanjom u domaćim medijima, i da adekvatno prezentujemo šta sve Muzej Nikole Tesle čuva. S obzirom da u Srbiju dolazi sve više stranih turista, promotivni film kojim počinje tura u muzeju, titlovali smo na jedanaest jezika. Najviše imamo posetilaca iz Turske, i Rusije, ali dolaze i turisti iz Australije, Amerike i Kine. Imamo raznovrsne grupe posetilaca u različito doba godine-tokom leta i u jesen najviše je turista iz inostranstva, zatim imamo periode kada nam dolaze deca iz škola i vrtića.
Šta se sve nalazi u muzeju i šta mogu posetioci da saznaju?
U muzeju se čuva celokupna sačuvana Teslina lična arhiva, njegova biblioteka i preko 200 autentičnih ličnih predmeta. Na stalnoj postavci posetioci mogu da vide odelo koje je nosio, rukavice, šešir, torbu. Putem izloženih dokumenata i maketa mogu da saznaju detalje iz njegovog života, upoznaju se sa njegovim izumima, i da dožive interaktivno iskustvo uz stručnu pomoć naših demonstratora.
Kako Vi doživljavate Nikolu Teslu?
Nikola Tesla je zadužio čitavo čovečanstvo svojim izumima, i bio je veliki čovek u pravom smislu te reči. Vredno je radio svakog dana, ne samo za sopstvenu dobrobit, nego za dobrobit drugih ljudi. I to je neka lepa poruka svim ljudima, da rade za dobrobit svoje zajednice, svojih najbližih, prijatelja, saradnika. Nikola Tesla je za mene zaista velika životna inspiracija-da radim dobro za druge ljude.
Tesla je večna inspiracija, i na filmu, u izdavaštvu, u svetu se sve više poklanja pažnja njegovom naučnom delu, ali i ličnosti. Vi ste uspeli da organizujete nekoliko značajnih izložbi u svetu. Gde ste gostovali sa postavkama i gde još planirate da predstavite muzej?
Naše izložbe širom sveta afirmišu Teslin doprinos nauci i civilizaciji uopšte. Radimo veoma zahtevne, odgovorne izložbe po čitavom svetu i to u saradnji sa najvećim stručnjacima, naučnicima i ljudima iz muzejske delatnosti. Razmenjujemo iskustva sa kolegama, i zajedno stvaramo čaroliju u pravom smislu te reči. Prošle godine smo ostvarili velike uspehe i veliki broj ljudi je posetilo naše gostujuće izložbe.
Kako reaguju u inostranstvu kada kažete da je Tesla Srbin?
Uglavnom se susrećem sa vrlo pozitivnim reakcijama. Veliki broj ljudi bude iznenađen ovom informacijom, neki su u neverici, a ima i onih kojima je potreban nekakav dokaz. Njih pozovem da posete muzej i pogledaju Teslinu krštenicu, neka njegova pisma kao i knjige koje je sačuvao.
Najveće izložbe imali ste u Kini, Japanu, Italiji, Kipru, Grčkoj. Kako su bile prihvaćene?
Izložbu u Muzeju nauke i tehnike u Šangaju videlo je preko pola miliona ljudi za tri meseca. To je jedna ozbiljna institucija sa kojom sjajno sarađujemo i nadam se da ćemo u budućnosti moći da ostavrimo saradnju i sa drugim ustanovama kulture u Kini. Odmah nakon ove izložbe usledila je nova u Hofuu u Japanu, gde smo dočekani sa najvećim počastima i to je nešto što ću pamtiti čitavog života. Kao i prethodna, i ova izložba je bila ozbiljno pripremljena, sa mnogobrojnim eksponatima i tekstualnim sadržajem.
Kako se prenose eksponati?
Ceo proces je izuzetno kompleksan, ne samo zbog udaljenosti geografskih lokacija već pre svega u organizacionom smislu. Neophodna je podrška i dobra saradnja kustosa ustanova koje sarađuju, a ključni element je dogovor.
U Milanu ste imali impozantan prostor za izložbu na 1000 kvadrata. Koliko Italijani znaju o Tesli?
To je bila naša najzahtevnija i najveća izložba koju smo dugo pripremali i na kojoj je radio veliki broj stručnjaka i saradnika. U prilog kvalitetu ove postavke govori činjenica da su dugački redovi za ulazak na izložbu bili svakodnevna pojava. Italijani doživljavaju Teslu vrlo ozbiljno, u centru Milana su bili istaknuti veliki reklamni plakati, a za otvaranje postavke i mediji su pokazali veliko interesovanje. To je bio veliki uspeh za nas, i svaka takva izložba je ponos za našu zemlju jer je ujedno i prilika da predstavimo veliko kulturno blago koje imamo, a u koje spada i Teslina lična arhiva koja je pod zaštitom UNESCO-a.
U Atini ste uspeli da povežete tehniku i antiku. Na koji način?
Izložba u Atini prikazana je u manjem prostoru, ali je bila vrlo specifična zato što je predstavljena u Kocanas muzeju koji se bavi antičkom civilizacijom i tehnologijom, tako da smo povezali te dve teme.
Posebno ste zadovoljni izložbom u Novom Sadu?
Izložba u Novom Sadu se održava uz podršku gradonačelnika Miloša Vučevića u Kulturnom centru Novog Sada. Najviše me raduje interesovanje đaka osnovnog i srednjoškolskog uzrasta koji su zadivljeni ovom postavkom i mogu da saznaju i nauče nove pojedinosti o našem velikom naučniku.
Nedavno ste otvorili postavku i u Bueonos Ajresu?
Sredinom februara smo imali otvaranje izložbene postavke u Argentini, u Buenos Ajresu, zahvaljujući ambasadorki Jeli Baćović. Otvaranje je svečano organizovano na Dan državnosti u Salonu naše ambasade. Na postavci su prikazani odabrani autentični, lični predmeti Nikole Tesle kao i neke replike njegovih izuma. Uskoro nas očekuje izložba u velikom prostoru u Barseloni 2021.godine. To je izuzetan naučno-tehnološki muzej koji ima veliku posećenost.
Ukoliko niste bili
Muzej Nikole Tesle je otvoren od 10 do 20 h svim radnim danima (sem ponedeljkom) kao i tokom praznika. Vođenje tura počinje na svakih sat vremena. Informacije o cenama karata, i ostale pojedinosti, mogu se saznati putem zvanične web prezentacije muzeja.
Koje su po vama najznačajnije reakcije pri poseti muzeju?
Ljudi različito reaguju, ali mene posebno obraduju poruke koje dobijam, propraćene fotografijom na kojoj se vidi dugačak red na ulazu u muzej. Dopao mi se članak u nekim novinama pod nazivom “ Muzeji su zamenili kafane”. Uoči Nove godine prolaznici su mogli videti impresivnu scenu, na ulazu u muzej je bio zaista veliki red. Ovo je najveća pohvala koju možemo dobiti od naših gostiju. Naravno da sve pohvale prijaju, ali ja volim da čujem i konstruktivne kritike i uvek sam otvorena za nove ideje.
Na koje eksponate posetioci najviše reaguju?
Najviše ih intrigira čuveni Teslin kalem, koji je u Beograd doneo njegov sestrić Sava Kosanović. Osim kalema u muzeju se mogu videti različiti eksponati kao što su radni modeli nekih motora, Teslini lični predmeti, odela, šeširi, pisma, čestitke…
Snežana Đorđević
Komentari (0)