Svetski epidemiolozi UPOZORAVAJU: “Imunizacija mora da se ubrza”

Niska stopa vakcinacije u puno zemlja ostavlja otvorenu mogućnost pojave mutacija otpornih na vakcine

Foto: Pixabay/WiR_Pixs

Brojni svetski epidemiolozi, virusolozi i specijalisti za zarazne bolesti tvrde da svet ima rok od godinu dana ili i manje pre nego što vakcine prve generacije protiv korona virusa postanu nedovoljno efikasne ili ne počnu da zahtevaju modifikovane verzije.

Naučnici već dugo ističu da su potrebni globalni naporni za organizovaniju i bržu vakcinaciju kako bi se na zadovoljavajući način neutralisala pretnja u vidu kovida-19. Zabrinutost se javlja usled novih mutacija korona virusa koje se pojavljuju i šire, a od kojih su neke zaraznije, smrtonosnije i otpornije na postojeće vakcine.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Nepovoljnu prognozu koja svetu daje rok manji od godinu dana podržalo je čak dve trećine ispitanika u istraživanju koje je sproveo savez People’s Vaccine Alliance, a koje je uključilo 77 naučnika iz 28 zemalja. Skoro jedna trećina njih rekla je da je vremenski okvir najverovatnije devet meseci, možda i manje.

Niska stopa vakcinacije u puno zemlja ostavlja otvorenu mogućnost pojave mutacija otpornih na vakcine, izjavilo je 88 odsto ispitanih naučnika.

– Nove mutacije nastaju svakodnevno. Ponekad pronađu nišu koja ih čini “uspešnijim” od njihovih prethodnika. Takve varijante mogle bi efikasnije da se prenose i da potencijhalno izbegnu imuni odgovor stečen prethodnim sojevima – istakao je Greg Gonzalves, vanredni profesor epidemiologije na Univerzitetu Jejl, prenosi “Gardijan”. – Ukoliko ne vakcinišemo ceo svet, ostavljamo otvoren teren za sve više i više mutacija, koje bi mogle da proizvedu varijante koje će biti otporne na trenutne vakcine i biće im potrebne pojačane doze.

Trenutne vrste vakcina koje su dobile hitna odobrenja u različitim delovima sveta su kombinacija starih i novih tehnologija. Posebno je interesantan mRNA pristup vakcinama, kakav koriste kompanije ‘Fajzer’ i ‘Moderna’, a koji može relativno brzo (u roku od nekoliko nedelja ili meseci) da se prilagodi novim varijantama, ali problemi u brzini proizvodnje i distribuciji predstavljaju kamen spoticanja.

No, ono što je ključan problem jeste da je malo verovatno da će ove vakcine postati dostupne najsiromašnijim zemljama, s obzirom da je reč o skupljim vakcinama koje imaju visoke zahteve kada je reč o skladištenju.

U međuvremenu bogate zemlje poput Velike Britanije i SAD već su vakcinisale bar jednom dozom više od četvrtine svoje populacije i obezbedile su stotine miliona zaliha. Nasuprot tome države kao što su Tajland i Južna Afrika nisu uspele da vakcinišu ni jedan odsto svog stanovništva. Takođe, neke zemlje tek treba da dobiju prve vakcine.
Većina se uzda u Kovaks program, globalnu koaliciju za nabavku vakcina za siromašne zemlje, čiji je plan da u 2021. dostavi vakcine za najmanje 27 odsto stanovništva zemljama sa niskim prihodima.
– Urgentnost da se populacija što pre vakciniše koju vidimo u bogatim državama, a koje nameravaju da sve odrasle vakcinišu do leta, jednostavno nije održiva na globalnom nivou. Umesto toga imamo Kovaks koji cilja na možda 27 odsto do kraja godine, ali čak i ako dođe do toga – ni to nije dovoljno dobro – istikao je Mak Loson, predsednik saveza People’s Vaccine Alliance. – Gde je ambiciozni globalni cilj, za koji nam nauka kaže da je neophodan? Mislim da je to ključna stvar, ali mi ne vidimo da za sada postoji takav plan. Ograničena vakcinacija je prilično opasna.

Izvor: Objektiv.rs, Blicžena

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar