Za srpski manastir Tumane kod Golupca znalo se još pre mnogo godina, međutim, vernici i hodočasnici širom sveta počeli su češće da posećuju ovu svetinju kada se pročulo da su roditelji maloletnog dečaka, prema priči jednog od monaha, došli da se mole kod moštiju čudotvornog Svetog Zosima za zdravlje svog sina.
Spustivši glave na ćivot koji je smešten ispred oltara u glavnoj manastirskoj crkvi, nesrećni roditelji molili su se da im dete posle pet godina progovori. Kada su krenuli kući, desilo se čudo i mališan je povikao “Hvala Gospodu Bogu”. Od tada pa do dana današnjeg, kapije ove srpske svetinje pune su posetilaca iz svih krajeva sveta, koji u redovima strpljivo čekaju pognute glave da se pomole Bogu i dobiju Božji blagoslov od crkvenih otaca.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Raduje me što narod traži odnos sa Bogom i sa zajednicom. Manastir Tumane nije ekskluzivno mesto na kome se dešavaju čuda. Čuda Božja su uvek i jedino posledica vere. Ako imamo vere, po veri našoj će nam i biti. Čuda se događaju u svakoj svetinji. Nemojte da posmatrate čudo kao neku magičnu radnju ili čarobni štapić, koji će nam jednim dodirom rešiti sve u životu. Takvog rešenja nema zato što je naš osnovni problem, problem smrti – ovako započinje razgovor iguman i starešina manastira Tumane Dimitrije Plećević, koji je ekipu Objektiva ugostio u svom duhovnom hramu.
OD AUSTRALIJE DO AMERIKE
Veliki parking ispred manastira bio je prepun različitih automobila sa tablicama iz Beograda, Smedereva, Subotice, Loznice, Negotina, Prizrena, ali i onih sa inostranim oznakama.
– Vest o čudima tumanskih svetitelja čula se u celoj Srbiji i regionu, ali i šire. Svi znaju, kada pomenete manastir Tumane, da je to jedna velika svetinja u koju narod dolazi da potraži blagoslov Božji. Ali i da sa tumanskim Božjim svetiteljima i ovde sa bratijom podele svoje radosti. Narod dolazi iz svih krajeva sveta. Od daleke Australije i Amerike, pa do Nemačke, Austrije, Švajcarske. Dolaze i oni poznati, uspešni u svom poslu, a dosta hodočasnika ne poznajemo. Narod dolazi da bi se susreo i sjedinio s Bogom, iz raznih potreba, to se vidi na svakoj nedeljnoj prazničnoj liturgiji, kada bude na desetine pričesnika. I kada mu je dobro i kada mu je loše, narod svaku situaciju koju mu život donese deli sa Bogom znajući da je Bog jedini – kaže iguman manastira, prisećajući se najrazličitijih svedočenja porodica kojima su se, kako tvrde, promenili životi otkad su kročili u ovo sveto mesto.
– Vest o čudima tumanskih svetitelja čula su se u celoj Srbija i regionu, ali i šire. Svi znaju, kada pomenete manastir Tumane, da je to jedna velika svetinja, u koju narod dolazi da potraži blagoslov Božiji – kaže iguman Dimitrije Plećević .
ZADUŽBINA MILOŠA OBILIĆA
Istorija manastira Tumane ne poseduje zvanične podatke o tome ko ga je sagradio. Prema legendi, manastir je sazidao Miloš Obilić neposredno pred početak Kosovske bitke. Zbog kasnijeg miniranja srpske svetinje, manastir je srušen do temelja, pa ponovo sazidan. Bio je, pre svega, ženski manastir, a od 2014. godine je pretvoren u muški. U njemu borave netaknute mošti Svetog Zosima Sinaita, a uz njih se odnedavno nalaze i svete mošti jednog od učenika Svetog vladike Nikolaja, Prepodobnog oca Jakova
POMAŽU NARODU I NAROD NJIMA
U svom nastojanju da “hrišćanski poziv učine projekcijom onoga što su u Svetoj liturgiji doživeli”, bratstvo manastira Tumane često učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama.
– Pomažemo onima kojima je to najpotrebnije, u mogućnosti u kojoj budemo u datoj situaciji. Prihod u iznosu od 25.000 evra, koji je ostvaren od štampanja knjige “Manastir Tumane čudo ljubavi Božije”, koja je bila na kioscima od novembra do januara i koju smo mi kao bratstvo napisali, uplaćen je u februaru za lečenje dečaka Petra iz Kragujevca. S ponosom kažem da je ova svetinja pre sedam godina drugačije izgledala. Ovo sve je izgradio svojim prilozima verni narod. I mi smo na neki način dužni da tom narodu uzvratimo. Trudimo se koliko možemo da pomognemo da vide da nisu ostavljeni. Pomažemo koliko možemo svoj bolesnoj deci, ustanovama, zavodima, domovima – navodi iguman Dimitrije. Ipak, kako kaže naš sagovornik, uvek ima i onih koji kritikuju njegov rad, smatrajući ga komercijalizacijom.
– Verujte, čak i iz manastira Tumane, određeni pojedinci vide crkvu kao neku komercijalu. Uvek je bilo kritičara i zlonamernika i njima ne možete ugoditi. Obnoviti manastir od nule, urediti bogosluženje i primiti toliki narod nekome je komercijala. Nama nije. Manastir Tumane je uvek tu za narod, on pripada onima koji ga vole i koji se u njemu Bogu mole – poručuje starešina Dimitrije.
ISPOSNICA – NAJVEĆE BLAGO U SRBA
Na udaljenosti od oko 15 minuta hoda od manastira, duboko u gustoj i drevnoj šumi, nalazi se nadaleko poznata isposnica Svetog Zosima. U steni koja dominira čitavim krajem su dve pećine, povezane uskim prolazom. U jednoj od njih je živeo prebodobni Zosim, dok se u drugoj molio. Danas je na mestu molitvene kelije Svetoga Zosima uređena kapela. Nekoliko stotina vernika upalilo je sveće i divilo se očuvanosti ovog svetog mesta. U pećinama je sačuvan nakit i one su gotovo nedirnute ljudskom rukom. Isposnica Svetog Zosima u manastiru Tumane već stotinama godina predstavlja jedno od najvećih svetilišta i kulturnih blaga u Srba.
NEMA VENČANJA I KRŠTENJA
Zbog ogromne posećenosti manastira, venčanja i krštenja se ne obavljaju, osim u izuzetnim slučajevima.
– Svako treba da u svojoj matičnoj crkvi obavi čin sklapanja braka i krštavanja deteta. Međutim, kod nas su izuzetak deca koja se dobiju ovde, odnosno mališani koji su rođeni zahvaljujući molitvama Svetom Zosimu i Jakovu. Tumanski svetitelji proslavljeni su od Boga darom čudotvorstva i veliki su pomoćnici naroda. Tako je uvek bilo. Svetitelji su naši istinski prijatelji – objašnjava iguman.
BOŽJA VOLJA JAČA OD KORONE
Iguman Dimitrije u svojim besedama uvek apeluje na sve vernike da povedu računa o svom zdravlju i zdravlju drugih jer, kako kaže, briga o zdravlju je obaveza pravoslavnih hrišćana. I pored prilične svakodnevne gužve u manastiru, iguman ističe da se smanjio broj posetilaca used pandemije koronavirusa.
– Tako je svuda, nije samo kod nas. Narod je zabrinut i uplašen jer doba korone je velika neizvesnost. Prošlo je godinu dana otkad traje pandemija. Mi samo možemo da se molimo i nadamo povratku kada ćemo se osećati
bezbedno – zaključuje starešina Dimitrije.
Molitve za zdravlje i porod se u manastiru čitaju vernicima na svakih sat vremena, od sedam ujutru.
PIŠE: SANJA RADOVANOVIĆ
Ostatak ove priče pročitajte u dvobroju štampanog Objektivu.
Komentari (0)