Poslednjih dana se piše o izjavi bivšeg kapitena BiH Sergeja Barbareza, koji se od srca zahvalio Beogradu zbog toga što su njegova majka i sestra primili vakcinu u srpskoj prestonici.
Tim povodom je i najstrašnije izvređao vlasti u Bosni i Hercegovini, a mi ćemo se podsetiti interesantne životne priče ovog internacionalca koji je karijeru pravio u Nemačkoj i bio jedan od najboljih igrača BiH u istoriji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Odrastao je u sportskoj porodici mešovitog braka. Otac Ljubo (Srbin) bio je poznat u gradu igrajući fudbal, a majka Zlata (pola Hrvatica, pola bosanska Muslimanka) bila je vrhunska rukometašica.
Kao mali, Sergej je bio zainteresovan za košarku, a još više za atletiku, pa je fudbal počeo da igra tek sa trinaest godina, u Veležu. Uglavnom je igrao iza napadača, ono što se nekad zvalo „desetka“, a po potrebi i po levoj strani. Profesionalni ugovor je potpisao sa devetnaest godina, 1990, i odmah nakon toga otišao na odsluženje vojnog roka u Zagreb.
Kada se vratio, Mostar je bio drugačiji grad. Po kafićima su se bacale bombe, naoružani vojnici su patrolirali ulicama, a čak je i utakmica između Veleža i Partizana zamalo odložena, jer je ispred stadiona eksplodirala bomba. Bilo je to vreme kad je Sergej shvatio da je u svojoj poludeloj zemlji i svom poludelom gradu postao, pomalo, ničiji.
Pred kraj 1991. godine otišao je u posetu rodbini u Hanover, dok se situacija u Mostaru malo ne smiri. Trebalo je da ostane u Nemačkoj dve nedelje. Međutim, ostao je znatno duže. U proleće naredne godine kada je rat dobijao sve veće razmere, u Hanover je pobegao i njegov otac, Ljubo i poveo njegovu sestru. Sa njima je došla i njegova devojka, srednjoškolska ljubav, Ana, dok je majka Zlata ostala u Mostaru.
Dobio je priliku da odradi trening sa amaterskim timom Hanovera i oduševio trenera Franka Pagelsdorfa. Potpisao je ugovor sa Hanoverom, za koji je odigrao 18 utakmica i pogodio dva puta. Već 1993, Pagelsdorf prelazi u Union Berlin i za sobom vodi i Sergeja, što se ispostavilo kao sjajan potez: 88 utakmica i 46 golova.
1996, Pagelsdorf prelazi u Hanzu Roštok i, ponovo, za sobom vodi Barbareza. Napadač se zadržava tamo dve sezone, za vreme kojih pogađa 13 puta, na 58 utakmica.
U leto 1998, za oko milion maraka, pojačava veliku Borisiju Dortmund, mada su ga, priča se, silno želeli i Hicfeld u Bajernu i Venger na Hajberiju. Čak je i Berti Fogts spekulisao sa pozivom u reprezentaciju Nemačke, na šta je Sergej rekao: „Ljudi, ja nijesam Njemac, ja sam Mostarac.“
Nije se snašao na Vestfalenu i dao samo dva gola te sezone i često bio na meti navijača, pa je odlučio da promeni sredinu. Prelazi u HSV, na čijoj je klupi tada sedo, pogodićete – Frank Pagelsdorf. U Hamburgeru se zadržao šest sezona i igrao najbolji fudbal u životu. Već u prvoj sezoni u klubu je, sa 22 gola, podelio titulu najboljeg strelca Budeslige sa Ebe Sandom. Ukupno, za vreme provedeno u klubu, 65 golova na 174 utakmice i status legende kluba. 2006. prelazi u Bajer Leverkuzen gde, posle dve sezone, 61 utakmice i 11 golova, završava igračku karijeru, 2008.
Posebna priča je o njegovim igrama u reprezentaciji. Nosio je prezime, čudno u našim krajevima jer se ne završava na „-ić“, pa je bilo teško oceniti „čiji je“. Pojam „mešoviti brak“ mu je obeležio život, pa nije bio dovoljno dobar ni za koga. Pa tako, kada je ’97. trebalo da debituje za BiH, njegova majka dobila je pretnje po život.Debitovao je za „ljiljane“ tek godinu dana kasnije, kada mu je vlada garantovala bezbednost porodice.
Vrlo brzo se nametnuo kao vođa ekipe i postao kapiten. Nije mu teško bilo da, naretko, mada napadač, igra i štopera. Zbog veštine, truda i zalaganja, ali i desne ruke na srcu, dok se svira himna, stekao je status miljenika navijača. Setimo se i reakcije na utakmici protiv Srbije i Crne Gore, na Stadionu Crvene zvezde, 2005, kada je tražio od sudije da se utakmica prekine, zbog uvreda na račun navijača njegove reprezentacije, kojom je taj status i potvrdio.
Kada se 2017. birao naslednik Darka Nestorovića na mestu selektora U21 reprezentacije BiH, Barbarez nije krio da je želeo to mesto. Međutim, to mesto je nepisanim pravilom, rezervisano za Srbina, a Barbarez nije Srbin. Ili bar ne pravi Srbin. A selektor A reprezentacije ili predsednik saveza nije mogao da bude jer su te pozicije rezervisane za Bošnjake, a on to po njima nije.
Čudna priča fudbalskog majstora, kome se “identitet” izgubio zbog ratova i ljudske gluposti. Zna on dobro ko je i šta je – čovek pre svega.
Konačno nam se vratilo za sve nepravde: Ovo su sve sporne odluke sudija na mečevima Srbije! (VIDEO)
Komentari (0)