Tokom agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju ciljevi koji su bili mete bombardera bili su pretežno industrijska postrojenja, televizijski i telekomunikacioni predajnici, putevi, pruge, mostovi, kao i vojni ciljevi, mahom van gradskih centara. Međutim, za 78 dana vazdušnih napada zabeleženi su i napadi na bolnice, pijace, civile, gradske trgove, stambena naselja, autobuse i vozove pune putnika.
Malo je gradova u Srbiji u kojima se i dalje mogu videti tragovi napada NATO avijacije, a jedan od njih je i Beograd, jedna od najčešćih meta 1999. godine. Porušene zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane su postale simbol bombardovanja i sećanja na nevino poginule, ali nisu jedine na kojima se vide tragovi uništenja. Ekipa Objektiva je istražila u kakvom je stanju i zgrada Komande vazduhoplovstva u Zemunu, a obišli smo i oštećenu zgradu RTS-a u Aberdarevoj ulici, kao i spomenik deci stradaloj tokom agresije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Komanda vazduhoplovstva je najlepša zgrada izgrađena u Zemunu u 20. veku. Ova bela lepotica je decenijama dočekivala sve oni koji su iz centra Beograda dolazili u centar Zemuna, ali je takođe bila i mesto za druženje i zabavu, na kojima su mlade devojke imale retku priliku da upoznaju pilote i možda osvoje srce nekog od njih. Njen neoštećeni deo je i dalje u upotrebi, ali svi Zemunci žive za dan kada će je ponovo videti u svom punom sjaju, kako širi svoja stilizovana betonska krila.
Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane su globalno prepoznatljivi simbol nepravedne agresije na našu zemlju, budući da se nalaze u strogom centru Beograda, blizu jedne od najprometnijih raskrsnica. Na nezaobilazno pitanje svih stranih turista, ali i Beograđana – kada će biti obnovljena – ni 22 godine nakon završetka bombardovanja nismo uspeli da dobijemo odgovor. Sigurno je samo da će još neko vreme skelet zgrade stajati kao gorka uspomena za starije, ali i ozbiljna opomena za mlađe naraštaje.
Zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici je još jedna od onih čija se sudbina još uvek ne zna. Pogođena je 23. aprila 1999. u 2.06 ujutru, nakon što je, potpuno suprotno praksi i pravilima ratovanja, proglašena legitimnim vojnim ciljem. U napadu, koji su osudili Amnesti internešnl, Hjuman rajts voč, Reporteri bez granica i mnogi drugi, stradalo je 16 zaposlenih, čija se imena nalaze na spomeniku “Zašto?”
U neposrednoj blizini, u parku Tašmajdan, nalazi se i jedno od najpotresnijih mesta u Beogradu koje čuva sećanje na NATO agresiju – Spomenik poginuloj deci. Oni najmlađi i najnedužniji među nama u očima agresora su bili takozvana “kolateralna šteta”, a za nas će zauvek ostati novomučenici, i najbolnije rane iz nesrećne 1999. Neki od njih su bili tek bebe, kao Bojana Tošović iz Merdara, poginula s ocem kad su rakete pale na njihovu kuću, a neki tek malo stariji: dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara, stradao u očevom naručju, šestogodišnji Branimir Stanijanović iz okoline Aleksinca, stradao u raketiranom vozu u Grdeličkoj klisuri, brat i sestra Stevan (8) i Dajana (5) Pavlović, stradali u Ralji, Sanja Milenković, učenica prvog razreda Matematičke gimnazije, stradala na mostu u Varvarinu, i drugi. Najpoznatija je trogodišnja Milica Rakić, koja je ubijena na noši, u porodičnoj kući u Batajnici, i za koju postoji zvanična inicijativa da bude kanonizovana kao svetica.
U ekskluzivnom snimku koji smo napravili unutar zemunske lepotice pogledajte kako danas izgleda nekadašnji ponos grada i naše avijacije, zatim snimke Generalštaba izbliza, kao i druge objekte u Beogradu oštećene tokom bombardovanja:
Novinar: Ivan Marinković
Snimatelj: Danilo Krša
Montaža: Stefan Kojić
Komentari (0)