Jana Todorović počela je da peva sa 13 godina, a danas puni 47. Pevačica je imala trnovit početak, ali je već godinama u vrhu popularnosti, iako se nikada nije mnogo medijski eksponirala.
Baš uoči svog rođendana, pre nego što je otputovala u Egipat, Jana je za Objektiv dala intervju u kome je ispričala mnogo toga što do sada nismo znali o njoj.
Na početku razgovora pitali smo folkerku da li je sada zadovoljna svojom kilažom, pošto je dosta smršala.
“Nisam još, nadam se da ću biti kada budem izgubila još desetak kilograma, cela ova situacija mi ne da mira. Izgubila sam volju za skidanjem kilograma, ali bitno je da se nisam ugojila”, rekla nam je Todorovićeva.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Poslednjih godinu dana proveli ste s porodicom, da li vam prija pauza od nastupa?
“Prijalo mi je više na početku, kada je sve ovo krenulo, da se odmorim i budem na okupu sa svojom porodicom. Ali, u poslednje vreme svi ludimo nekako, u poslednjih mesec, dva, ne znam ni zbog čega se svađamo, raspravljamo, tako da bi trebalo što pre da krenemo da radimo.”
Jedni ste od najskromnijih pevačica sa naše estrade, nikada se niste hvalili, eksponirali…Kako vam to polazi za rukom?
“Ko ne želi da živi javni život, da izlaže ono što doručkuje, ruča, večera, on to može. Desi se i meni da nekada objavim nešto, ali ne mnogo i ne često.”
Izjavili ste da vam suprug ne da da smanjite grudi, da li ćete uspeti da ga ubedite?
“Dok ga služi ova pamet, što bi se u našem narodu reklo, ne verujem, jedino ako poludi zbog cele ove situacije pa mi kaže: „Ajde, napraviću ti iznenađenje, pa idi da ti ja platim”.
Sa 13 godina ste počeli da pevate na Kosovu. Da li je tada bilo sramota da se žensko dete bavi pevanjem, bude u kafani?
“Dolazim iz patrijarhalne porodice i sredine i zaista je veliki problem bio u tom trenutku, da devojčica bude u kafani. Ipak, imala sam podršku roditelja, divne kolege sa kojima sam sarađivala, to su na neki način bila moja braća. Otac je verovao u mene, imala sam njegova leđa. On je 1992. ili 1993. prodao traktor i parče njive da bih ja postala popularna, ali nažalost, nisam uspela. Onda, kada se moj muž pojavio i rekao „Ja želim da ti uspeš na estradi, ja volim kafanu, i ja sam u njoj, ali treba nešto više da uradiš sa svojim talentom”, nisam htela odmah da ga poslušam.”
Ali, na kraju je dobro ispalo. Kako ste postizali školu i pevanje istovremeno?
“Bilo je naporno, ali mladost – ludost, kad se hoće, sve se može. Mnogo sam volela da pevam i sve sam stizala.”
Rekli ste da pamtite jedan savet Šabana Šaulića…
“Jeste, rekao mi je: „Jano, bio sam na pecanju u Krčedinu, napravili smo pauzu, idu reklame na DM SAT televiziji i krenu nastupi, prvi, drugi, treći, četvrti, peti, šesti i onda mi moji prijatelji govore, evo je tvoja miljenica, vidi kako radi i onda sam rekao, sada kad vidim Janu, moraću da joj kažem”. Još nije ni seo na stolicu kada je došao na nastup i rekao mi je: „Jano, moram da ti kažem, čuvaj sebe, čuvaj svoje zdravlje…”. Bio je dobar i plemenit, a neupadljiv. Čovek dok ne pusti glas, mi ne znamo da je tu.”
Jana Todorović ima rođenu sestru koja NEVEROVATNO LIČI na nju: Razlikuje im se jedino frizura (FOTO)
Kako ste podneli njegovu smrt?
“Bila je nedelja, tog jutra smo krenuli, vozila sam prema Austriji iz Švajcarske, Ivan je sedeo pored mene, dete pozadi i pozvao je neko od novinara, hteo je da čuje moju izjavu i Ivan je rekao: „Možete li meni da kažete, ona vozi”, a on kaže: „Hteli smo da je pitamo kako se oseća, pošto je poginuo Šaban Šaulić”.
Ja sam samo vrisnula, moje dete je u istom momentu počelo da plače sa mnom jer nije znala šta se dešava. Mnogo sam radila s njim i obožavala sam ga.”
Ljutili ste se svojevremeno na pevače koji smatraju da ne treba pevati na romskim svadbama. Da li i dalje stojite pri tom stavu?
“Naravno da stojim. Takve stvari ne treba izgovarati u ovom poslu, jer svi smo mi krenuli iz kafane i šatora, tako da će se svi oni koji tako govore, tamo i vratiti.”
Znam da ste vrlo emotivni, na šta najbrže puštate suze?
“Na pesmu, evo sad bih mogla da zaplačem (u pozadini se čula pesma „Treba vremena” Ane Bekute i Kebe), jako sam emotivna i vezana za porodicu, pokojne roditelje, sve pesme koje slušam i te starije, sve me podseća na moje odrastanje, detinjstvo, na komšije, moje poreklo…”
Piše: Tanja Svilanović
Ove i mnoge druge priče čitajte u štampanom izdanju Objektiva.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)