“Prerano je otišao iz srpskog fudbala”, “neće se taj lopte naigrati”, “vratiće se prvim vozom za Beograd“, bile su reči dobro poznatih srpskih stručnjaka iz kladionicama širom države, kada je Dušan Vlahović kao dečak od 17 godina napustio Partizan i krenuo put Firence.
Nazirao se njegov ogroman potencijal i u dresu Partizana, međutim, bio je suviše mlad da bi dobio punu minutažu. Odigrao je dve sezone u domaćem prvenstvu, postigao nekoliko golova, osvojio titulu šampiona, kao i dva Kupa, pa zatim spakovao kofere i otišao.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sličan put imao je i njegov “kolega” Ivan Šaponjić, koji je takođe kao dete krenuo u “beli svet”, ali nije imao sreću kao Vlahović da se probije u samu elitu evropskih napadača.
No, vratimo se na momka koji je večeras postigao svoj prvi het-trik u Seriji A i tako ušao u istoriju jedne od najjačih liga sveta.
Ono što nije uradio Batistuta, koji je božanstvo u gradu umetnosti, uradio je Dušan Vlahović, Srbin koji je godinama bio u senci Aleksandra Mitrovića i Luke Jovića i momak koji je polako i strpljivo gradio svoju karijeru, bez ijednog skandala ili mrlje u njegovom životu.
Ove sezone je stigao do 12 golova u dresu Fiorentine i postao najmlađi fudbaler kome je to pošlo za nogom. Kada je reč o ligama petice, osim Srbina, samo su još Erling Haland, Mojze Kin i Amine Guiri postigli više od deset golova u jednoj sezoni.
Međutim, početak u Fiorentini nije bio idealan za njega. Morao je da se dokazuje kroz mladi tim, a uz treninge sa prvim timom je dobijao na iskustvu i “čeličenju”, što je mladom igraču prekopotrebno u tim godinama.
Na debi je čekao više od godinu dana, do tada postigao 20 golova za “primaveru”, a onda je počeo da pokazuje svoj blistavi talenat. Prve sezone je ulazio u igru uglavnom pri kraju susreta, a već u drugoj sezoni je krenuo da postiže golove i čini udarnu iglu nekada veoma uspešnog kluba sa bogatom istorijom. Dobijao je sve više na samopouzdanju, fizički se razvio u pravu “zver” i sakupio je sve delove za sklapanje gol-mašine.
Brzo su i skauti klubova počeli da upisuju ime mladog Srbina u svoje notese, prva postava je sve češće bila nezamisliva bez Vlahovića, a on se odužio klubu sjajnim partijama i korisnim učinkom na terenu i kada nije bilo golova.
Ipak, u reprezentaciji Srbije je išlo malo teže, zbog “nesreće” da igra u eri kada su Mitrović i Jović neprikosnoveni u dresu sa državnim grbom, ali sa vremena na vreme počeo je da dobija pozive sa seniorski tim i polako gradi svoj imidž u reprezentaciji.
Nakon ispadanja iz baraža za EURO, usledila je utakmica protiv Rusije u okviru Lige nacija i fenomenalan nastup Vlahovića. Postigao je gol, uz Mladenovića bio jedan od najboljih na terenu i odmah se uklopio u ekipu.
Sada, par meseci kasnije mnogo se toga promenilo u reprezentaciji, Dragan Stojković Piksi je po ko zna koji po redu selektor, a Vlahović je dobio poziv i nikako ne bi bilo neočekivano da se već na prvom meču kvalifikacija za Mundijal nađe u startnoj postavi kao prvi napadač. Mitrović je u agoniji već neko vreme, Jović sve slabije igra za Ajntraht, pa bi konkurent mladom napadaču eventualno bio Despotović koji “žari i pali” po ruskom šampionatu.
Neće Vlahović još dugo ostati u Firenci, ponuda ima – i tek će ih biti, ali on je pokazao da zna kako da bude pametan i neguje svoju karijeru, tako da ide u pravom smeru.
Jedno je sigurno, Evropa je dobila novu fudbalsku zvezdu iz zemlje Srbije!
Komentari (0)