Problem sa autošovinizmom je da su uvek neke pare u pitanju. S druge strane, evropski politički i kulturni “Politbiro” propisivao je prikazivanje Srba – ružni, prljavi i zli… Tako već decenijama i onda je mnogo ljudi tu našlo uhlebljenje.
Ovim rečima reditelj filma “Dara iz Jasenovca” Predrag Gaga Antonijević u intervjuu za Objektiv počinje priču o tome zašto mnogi žele da uguše svedočenje o genocidu počinjenom nad Srbima u ustaškoj NDH.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ćutanje, neverica, suze u očima, bes – to je bila prirodna reakcija nakon gledanja filma “Dara iz Jasenovca“. Očekivano?
– To i jeste za ćutanje, da ostane čovek nem.
Ipak, izostavljene su mnoge stravične scene onoga što se u Jasenovcu desilo. Namerno?
– Jeste, to je tačno. Postoji neki prag izdržljivosti publike. Odgovoran sam za tu meru u prikazivanju zločina, i to mi je bilo najvažnije i najteže rediteljsko pitanje. Mirne savesti tvrdim da smo tačno odmerili šta treba i kako treba. Film je ostao gledljiv, a opet sa druge strane uznemirujući. Mislim da je to bio prvi i najvažniji kriterijum.
Neki se bune da nije prikazano sve šta su nam radili.
– Tačno. Ali drugi kažu “previše nam je tog klanja”. I jedni i drugi su ipak manjina. Velika većina ljudi je to odgledala sa suzom u oku, sa emocijama, sa uznemirenjem, i to znači da smo odmerili kako treba.
Kako reagujete na kritike iz Hrvatske da je film “jeftini horor”?
– To su bolesni ljudi. Nisam psihijatar da im dajem dijagnozu. Ne znam šta je jeftino, nama je to sve skupo, sve krvlju plaćeno. Da je horor, jeste. Oni su ti koji su taj horor napravili, nismo ga mi pravili. Reče jedan kritičar u Hrvatskoj da je njemu to bilo dva i po sata repetitivnog klanja, e pa, sad možete da zamislite kako je bilo onima koje su klali. Prema tome, od bolesnika nisam ništa drugo ni očekivao. Uostalom, neka snime sami film, neka naprave i odmere šta je horor, a šta nije horor.
Smeta li vam autošovinizam kada su ovakve teme u pitanju?
– Mi smo šampioni u autošovinizmu. Sećam se, u Americi pričam sa jednim Hrvatom i sad ja kritikujem Slobu, on se slaže, podržava sve. Pređoh na Tuđmana, on zaćuti. E, to smo mi danas isto, kad se dođe do toga da se naše žrtve ispoštuju, svi drugi zaćute. Problem sa tim autošovinizmom je da su uvek neke pare tu u pitanju. Evropski politički i kulturni “Politbiro” propisivao je prikazivanje Srba – ružni, prljavi i zli… Tako već decenijama i onda je mnogo ljudi tu našlo uhlebljenje. Sve je to meni fino i krasno, nemam problem da se tuđe žrtve pomenu sa respektom i da se kajanje iskaže, ali brate mili, ajde malo i svoje žrtve pomenite. Imate taj strašni zločin u Srebrenici, koji je definitivno nešto što nije smelo da bude urađeno nikad i ni pod kojim uslovima, ali kako to da naši nikad ne pomenu Bratunac i Nasera Orića koji su klali po selima žene, decu. Kako sad to odjednom ne sme da se pomene i samo je fokus na srebreničkim stradalnicima. Kad tražimo neku suzu i za naše žrtve, svi ćute. Dajte ljudi, pokažite i vi malo emocije, nemojte da sve bude jednosmerna ulica.
Pomenuli ste Ameriku, kakva je gledanost tamo?
– Dobri smo, 18. na boks ofisu i tu računamo sve studije, filmove, sve što ide u bioskopima. To je fascinantan rezultat, da se film na srpskom jeziku nađe na tako enormno visokom mestu u američkim bioskopima, i dalje idu prikazi filma, ljudi pišu o filmu. Nesvakidašnji medijski upliv, makar ga nazivali politički kontroverznim.
Naprotiv, film je umeren, pomiriteljski.
– Upravo tako. Istorija se ponavlja, ako je dobro ne razumemo.
Da li je u ljudima proradio bunt jer su pokušali da uguše film?
– Jeste, ljudi su se osećali veoma uvređeno, to je naš vapaj za istinom i za pravdom. Svi mi znamo da je to apsolutna istina, i to hoće da nam uskrate, ljudi su osetili da je velika nepravda ponovo nama nanesena. Em ste nas klali, em sad tvrdite da nismo tamo bili, da nas niste tamo klali, kao što piše u Los Anđeles tajmsu.
U jednoj anketi, kada su pitali Hrvate šta znaju o Jasenovcu, odgovori su bili da su tamo stradali Hrvati, Jevreji, komunisti i možda malo Srba.
– To je to. I onda se posle bune što mi pravimo film o Jasenovcu, a šta su oni radili da se ta istina sazna i da njihovi građani to znaju? Nisu uradili ništa, odnosno sve su uradili da se to potisne i da ne budu svesni toga.
Ustaška dijaspora je i dalje mnogo jaka, da li su oni imali ulogu u tome da se uguši film?
– To ne možemo da dokažemo. Ipak, mislim da neko jeste dao pare, u to sam ubeđen. To je tako tempirano da izađe prva kritika o filmu, i to negativna, da se proglasi propagandom i da sve druge zbuni.
Da li u ekstremnim situacijama ljudi postaju zli?
– To su monstrumi, ljudi koji užasne, nezamislive stvari rade ljudima. I samo se ta neka zver probudi. Treba prvo prostudirati sopstvenu dušu i onda analizirati kako do toga dolazi i šta se dešava. To je jedan bitan segment ekstremnih situacija, ljudi mogu da pokažu neobjašnjivu dobrotu i neobjašnjivo zlo.
Rekli ste i da neko nije smeo, a neko nije hteo da se snimi film o Jasenovcu.
– A Vučić je i hteo i smeo. To jeste.
Zato tvrde da ste “Vučićev čovek” i da ste samo izvršavali njegov nalog da snimite film.
– To je proizvod neke bolesne logike. Napadajte Vučića za sve što radi ako vam se ne sviđa politički. Čovek je podržao ovaj film. Ovo što je uradio je odlično i svaka mu čast. Što nisu drugi uradili? Što nisu drugi podržali? I tu nailazimo na ćutanje.
PIŠE: MARIJA R. ILIĆ
OVU I MNOGE DRUGE ZANIMLJIVE TEME ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 23. FEBRUAR
Izvor:
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)