Tog 17. februara 2019. godine Šaban Šaulić otišao je u nezaborav, a u srcima njegove porodice, prijatelja i kolega, ostala je praznina koja se ispunila tugom.
Cela Srbija je plakala, kako ljudi koji su voleli i cenili kralja narodne muzike, tako i oni koji ga nikada nisu videli, ali su uz zvuke njegovog glasa i pesme proveli mnoge životne trenutke.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Neizbrisiv trag koji je ostavio u muzici trajaće uvek, a njegove kolege su se za štampano izdanje Objektiva prisetile najboljeg među njima.
“Pamtiću ga po neprevaziđenim interpretacijama. Otkako se pojavio, skrenuo je pažnju svojim glasom i pesmama. Njemu ništa drugo nije ni bilo potrebno, pored glasa i pesama, kojih je snimio mnogo, koje su duboko zaživele u narodu i koje će živeti doveka. Zbližili smo se 2012. godine kada sam ušla u vezu sa Milutinom, jer su oni bili kućni prijatelji. Bio je nežna, osetljiva duša, koja nikom nije želela da se zameri. Uvek je oko sebe želeo harmoniju i mir. Uvek je bio divan, uvek se šalio sa Milutinom: ‘Dao sam ti princezu’, ‘Upala ti je kašika u med'”, kaže Ana za Objektiv.
“Sigurno jedan od ljudi koji su obeležili poslednjih pedesetak godina u ovoj vrsti muzike kojom smo se bavili i on i ja. Ja sam još davnih dana rekao da u mojoj glavi nije ništa isto od
njegove smrti. Mi smo stilski dva različita pevača, ali smo svejedno jedan na drugog delovali inspirativno. To nije bilo krvoločno rivalstvo, nego inspirativno. Išli smo porodično dve godine na letovanje, sa suprugama i decom. Najviše ću ga pamtiti po tome što tada nikada nije potezao razgovor o poslu, kad je odmor onda je odmor, što je u ovom zanatu vrlo retko. Bio je izuzetno talentovan”, kazao je Miroslav.
“Bio je čovek koji se jednom rađa. Imao je neverovatnu emociju, posebnu. Nisam nikada pre, ali ni posle, srela čoveka koji na taj način zna da donese pesmu. Veoma je voleo da se šali, i
to je gotovo stalno činio kada bismo se videli. Šabanov iznenadni odlazak ostavio je ogromnu prazninu na našoj muzičkoj sceni”, istakla je Ražnatovićeva za Objektiv.
“Najbolji, neponovljiv, jedinstven u muzici, u pevanju i kao čovek. Takav se još nije rodio i neće zadugo, postao je reper načina interpretacije muzike kojom se bavi. Ako ne sviraš kao što Šaban Šaulić peva, onda nisi bogzna kakav svirač. To je najveći kompliment koji jedan pevač može da dobije”, nahvalio je Šabana Bosanac.
“Odrastala sam uz tog čoveka, zato što su naše porodice provodile dosta vremena, kada smo bili u pelenama. Pamtiću ga kao dobrog i mirnog čoveka sa najstaloženijom bojom glasa ikada, kada je u pitanju privatan odnos. Kada je reč o profesionalnom odnosu, mislim da je jako nezahvalno uopšte govoriti o tome jer ono što su u Americi Majkl Džekson i Vitni Hjuston, to je Šaban na našim prostorima, i to je jedan veliki amin”, rekla je Marija za naš list.
“Svaki put kada me neko pita o Šabanu, stane mi knedla u grlu. Nikada me niko nije tako lepo prihvatio i imao tako lep odnos prema meni, blag, zaštitnički, ljudski, šmekerski kao Šaban. Ja ću ga
pamtiti po tome, a naravno i po njegovim pesmama, njegovom glasu, koji je njega sudbinski odredio da bude jedan jedini. Naizgled miran i tih, a tako duhovit i inteligentan. Bez njega „Zvezde
Granda” nisu iste. Kada se desila ta tragedija, osetila sam kao da mi je član porodice nastradao. Balkan je izgubio velikog umetnika i pevača, ali smo svi mi dobili legendu i zvezdu koja će sijati zauvek. Ildi želim da poručim da u sebi nađe snagu, da nema osećaj kao da ga nema. Ja sam to primenila kada je reč o mojoj majci. Namestila sam tako u glavi da su tu sa nama, da se ta energija oseća, jer ljudi kao što je Šaban Šaulić, ne mogu da umru”, istakla je Jelena u izjavi za Objektiv.
“Kada se kaže Šaban Šaulić, uvek mislimo na čoveka koji je sigurno najbolji pevač u istoriji ne samo srpske muzike, već i bivše Jugoslavije. Kada snimamo emisije, koliko dece ima koja se takmiče i pevaju njegove pesme, to je dokaz da je on ostavio toliki trag u našoj muzici i našoj kulturi, i mislim da će to trajati večno. Imao sam 15 godina kada je Šaban snimio svoj prvi album, sećam se da se u mojoj kući to puno slušalo i uvek smo mu se divili, nisam mogao sa svojih 17, 18 ili 20 godina da zamislim da ću jednog dana biti direktor diskografske kuće za koju će on snimati. Upoznao sam ga osamdesetih, kroz razne turneje i manifestacije. Toliko mi je drago što sam imao priliku da upoznam čoveka kojem sam se divio kao dečko koji je počeo da svira harmoniku. Šaban je došao 2001. u „Grand produkciju”, to je neopisivo zadovoljstvo, kada možete da vodite produkciju u kojoj imate takvog čoveka, takvog pevača. Ni sada ne mogu da zamislim da ga nema”, poručio je Popović.
“Šabana Šaulića ću pamtiti kao najboljeg pevača koji se ikada rodio na ovim prostorima, kada je narodna muzika u pitanju, naravno. Pamtiću ga kao čoveka koji je bio jako dobar kolega, koji
je bio interesantan, bez obzira na svoju ćutljivost, ali je bilo dovoljno da kaže jednu rečenicu i ostavi utisak. Pamtiću ga kao kolegu sa kojim sam imala puno zajedničkih koncerata, turneja, lepih momenata i sećanja na razna dešavanja, razne dodele nagrada gde smo zajedno bili, na putovanja”, kazala je Dragana o Šabanu.
“Šaban Šaulić je pevač koji je toliko toga ostavio iza sebe, da je nemoguće da ga bilo ko ikada zaboravi. Pevač je kakav se još uvek nije rodio na našim prostorima. Bio je divan kolega, iskren prijatelj i drug”, rekla je Snežana za Objektiv.
Ekipa Objektiva
Komentari (0)