OBJEKTIV INTERVJU – Bivši selektor Jugoslavije ima reč: Krijemo se iza velikih imena, ostavio bih Tumbu!

“Šefe, šta ćemo, kud ćemo? Da li je realno ovo što su nam uradili?”

Reči svojih igrača čuje i skoro 30 godina kasnije. Tog junskog dana 1992. kada je fudbalska reprezentacija Jugoslavije zbog sankcija UN izbačena sa Evropskog prvenstva u Švedskoj dogodila se jedna od najvećih nepravdi u istoriji sporta. Ivan Čabrinović danas možda ne bi bio “samo” rekorder po nastupima (vođenju selekcija)u FIFA i UEFA takmičenjima, mogao je da uđe u istoriju našeg fudbala kao selektor koji je osvojio EURO, a kakve igrače je imao, to ne bi ostala samo pusta želja: Stojković, Jugović, Mihajlović, Savićević, Mijatović samo su neka od imena koje je poveo u osvajanje Starog kontinenta i koje je nekoliko dana pred premijerni meč sa Engleskom dramatično vratio iz Stokholma.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Ne ponovilo se, takvo iskustvo ne želim nikome – kaže nekadašnji selektor “plavih” na početku razgovora za štampano izdanje Objektiva.

U karijeri je, međutim, imao i trenutaka dijametralno suprotnih od onog iz Skandinavije. Svi dobro pamtimo 1990. i Mundijal u Italiji, kada smo izbacili Španiju, a na korak od polufinala, nesrećno, posle penala ispali od Argentine, predvođene legendarnim Maradonom, kada je bio asistent Ivici Osimu. Seća se i fenomenalnog uspeha, kada je nastavio tamo gde su čuveni “Čileanci” stigli osvajanjem sveta 1987. godine. Na Evropskom prvenstvu, oktobra 1990, kao selektor U 21 tima sa Mihajlovićem, Đukićem, Mijatovićem, Bokšićem, Jarnijem i drugima osvojio je naslov vicešampiona Evrope.Ovog puta ćemo zajedno o temi koja u poslednje vreme prži. A ko je kompetentniji sagovornik za priču o izboru selektora srpskih fudbalera od – bivšeg selektora. Još čekamo to ime i prezime, u FSS su ga najavili negde pred praznike, licitiralo se sa Stojkovićem, Miloševićem, Milojevićem, Božovićem…

U SAVEZU NEKAD BILO MNOGO VIŠE FUDBALSKIH LJUDI

Objektiv pita Ivana Čabrinovića, kako se bira(o) selektor i da li je i u njegovo vreme bilo toliko teško dovesti nekog ko će da vodi A tim.

– Razlika je u tome što je u tom periodu u Savezu bilo mnogo više fudbalskih ljudi. Miljan Miljanić, tada “broj 1” najvažnije sporedne stvari kod nas, konsultovao bi se sa trenerskom strukom i posle toga bi reprezentacija dobila selektora. Još nešto, krucijelno, o izboru selektora nikada, podvlačim, nikada nije mogao da odlučuje, niti bi bio konsultovan neko ko nije bio trener – kaže poznati fudbalski stručnjak i dodaje:

– Preneću svoje iskustvo. Bio sam prvi saradnik Ivice Osima u kvalifikacijama za EURO 1988 u Nemačkoj i Mundijal 1990. u Italiji na koji smo se plasirali i osvojili 5. mesto, posle sam vodio naše “Čileance” na Evropskom prvenstvu i kada se Osim povukao 1992, zbog cepanja države, a Miljanić je posle razgovora sa strukom odlučio da ja vodim reprezentaciju na EURO u Švedsku, jednostavno svi su bili za mene i zbog kontinuiteta. Vodio sam sve te igrače, poznavao ih i komentari svih posle mog imenovanja bili su da je izbor logičan.

Zbog toga i ne čudi njegov rezon da je Ljubiša Tumbaković trebalo da ostane selektor i posle debakla protiv Škotske iako se ni posle 20 godina nismo plasirali na EP.

– Tumbaković je, imao tri “kvalifikaciona” meča za ostanak. Moje mišljenje, odmah da se ogradim. Fenomenalnu utakmicu protiv Norveške, koja je trebalo da bude model za svaku sledeću, pa onda užasno taktički postavljen duel sa Škotskom i samo na papiru nebitnu pobedu 5:0 protiv Rusa. Iako nevažna utakmica daje ti izbor igrača, ukoliko nastaviš taj posao. To su utakmice u kojima je definitivno snimio šta nam treba, a šta ne i zbog toga bih ga ja ostavio da radi, iako se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo.

NEMA BOLJEG REŠENJA OD PIKSIJA

Čabrinović otkriva šta je najveći problem u izboru selektora.

– Zbog čega mi uvek biramo velika imena za selektora? Prosto, krijemo se iza velikih imena. Ti sad izabereš velikog igrača, svetski priznatog… Ko šta da prigovori. E, tu je caka, krijemo se iza imena, umesto iza struke. Nama više treba neko stručan, nego ime. Mi ne gledamo stručnost, nego, kako je najlakše. A najlakše je dovesti Džaju, pa onda posle tri utakmice, psovke i daj motku da ga najurimo. Ispljuju ti ime, unište karijeru, a oni ostaju.

Koga onda za selektora? Ko je Vaš izbor?

– Od onih koji su, navodno, u najužem izboru bolje rešenje od Dragana Stojkovićanemamo. Piksi ima i veliko ime, ali što je najvažnije u celoj priči i znanje. Samo da ga ne “ubije” autoritet. Srbija je ovo. Vladan Milojević je radio odličan posao u Zvezdi i mislim da bi se borio kao ala da nešto dobro napravi. Savo Milošević je bio u Partizanu, na rukovodećim pozicijama u Savezu. Kada bi on bio promovisan, uz sebe bi morao da ima jednog iskusnog trenera, sa kojim bi se konsultovao, pričao…

SRBIJA JEDINA ZEMLJA U KOJOJ SE TRENER BIRA ZBOG GAZDE, A NE KLUBA

I još nešto:

– Trenerima je zapravo mnogo teško u srpskom fudbalu. Imate recimo Ljubinka Drulovića, koji je osvojio sa reprezentacijom Evropsko prvenstvo i ne može nigde da nađe posao, ne račinam kratku epizodu u Partizanu, ma evo Rajevac i Dujković, odveli Ganu na Mundijale, postali junaci nacije, nema ljudi nigde, Mali Paunović osvoji Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu, a mi ga pustimo u neki Čikago, sad u Englesku…. Srbija je jedina zemlja u kojoj se trener ne bira zbog kluba, nego zbog nekog tamo gazde. Strašno. Mada, ima i druga strana. Evo ja penzioner, kao neki golman skačem sa jednog kraja kreveta na drugi gledam sve moguće prenose, a imate trenere aktivne koji ne gledaju utakmice. Ne može, bre, to tako…

Srozao nam se fudbal, definitivno. Nekada smo bili “evropski Brazilci”, a danas… Daleko smo od tog nadimka.

– Ma kakvi. Gledam Juventus i Milan, Real, Barsu… Vidite samo konstituciju tih igrača. Čvrsti, jaki u duelima. Imaju i tehniku. Oni driblaju, mi više ne umemo ni da driblamo. Gledam te igrače, u poređenju sa njima, naši ne liče uopšte na fudbalere. Poražavajuće.

FUDBAL I RELIGIJA VAN VREMENA

Uvek neka frka u tom fudbalu. Nije za džabe najvažnija sporedna stvar na svetu. Za Ivanam Čabrinovića fuca je život.

– Fudbal i religija su jedine dve vanvremenske stvari. Možda u nekoj afričkoj državici nemaju struju i nisu čuli za Nikolu Teslu, ali za Real, Mančester junajted ili Milan, Mesija ili Ronalda, teško da ne znaju.

DANAS SVI ZNAJU KO JE PREDSEDNIK FSS, A NEMAJU POJMA KO IGRA LEVO KRILO

Selektorski posao donosi i neviđeni pritisak. Posebno u Srbiji koja ima “7 miliona stručnjaka”.

– Miljan Miljanić, Ivan Toplak pa i ja, osetili smo tako nešto. Mi smo živeli sa njim, ali nas je taj pritisak i jačao. Znate kako, nije svejedno kad vam neko jedan dan “i oca i majku”, a onda “Čabro, majstore, Čabro legendo”, pa posle toga opet psuju dete… to je takav posao. Što se pritiska u Savezu tiče, ranije toga nije bilo. Sve je to Miljanić, što bi ovi današnji klinci rekli odlično “hendlovao”. Danas svi znaju ko je predsednik FSS, a ne znaju ko igra levo krilo – ističe Čabrinović.

PIŠE: Vuk Žarić

 

Možda vas zanima

Piksi u velikom problemu: Standardni reprezentativac doživeo tešku povredu

Srdačan razgovor: Piksi i Mitrović ručali zajedno u Beogradu

Piksi u Diseldorfu na radionici UEFA: “Dao sam predlog, moramo da sačekamo konačnu odluku”

FIFA izbacila novu rang listu: Srbija zabeležila mali pad



Izvor: Objektiv.rs