U prazničnom štampanom izdanju lista Objektiv možete pročitati sve o običajima našeg naroda.
Božić je praznik rođenja novog života, dece i detinjstva, roditeljstva. Zato imamo i pregršt običaja koji su upravo vezani za to da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina. Pripreme počinju već početkom četrdesetodnevnog posta. Sam Božić se slavi tri dana. Tada se izbegavaju prepirke, zavađeni se mire, svi se u ovom duhi pozdravljaju rečima:
“Mir Božji, Hristos se rodi”, a na to se odgovara – “Vaistinu se rodi”!
OBIČAJI PEČENICA
Pečenica, za koju se po tradiciji u našem narodu najčešće bira prase ili jagnje, u narodu se naziva još i veselica. Peče se na tucindan, 5. januara, a na Božić se služi. U našoj tradiciji postoji običaj da se na božićnoj trpezi ne smeju naći guska, patka, ćurka ili bilo kakva piletina, zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.
BADNJAK
“Unošenje badnjaka u kuću na Badnje veče vuče korene još iz predhrišćanskog doba, kada se hrast poštovao kao najsvetije drvo. Preneseno u hrišćanstvo, hrast je drvo koje је Josif zapalio da bi zagrejao pećinu u kojoj je upravo rođen Isus. Ovo vezivanje za toplotu plamena i iskričavo paljenje badnjaka na dan Božića donosi domu i ukućanima zdravlje i napredak. Predstavlja ponovno rađanje”, navodi etnolog Veselin Čajkanović.
ČESNICA
Hleb u srpskoj tradiciji ima veoma važnu ulogu. To je duhovna hrana čije deljenje je čin vere, nesebičnosti i skromnosti. Upravo tako i česnica predstavlja sećanje na hleb kojim je Bogorodica ponudila mudrace. Domaćica ovu pogaču umesi rano na božićno jutro i u nju stavlja paricu, koja priziva bogatstvo i napredak u kući. Nikada se ne seče, već česnicu lome svi ukućani zajedno, a veruje se da je posebno srećan onaj ko paricu nađe.
BOŽIĆNA PŠENICA
Još jedan od simbola radosti rođenja Isusa je zelena pšenica, koja treba da krasi božićnu trpezu. Običaj je da se sadi 17. decembra, na dan Svete Varvare, ili 19. decembra, na Svetog Nikolu, da bi bilo bujno i zeleno do Božića.
POLOŽAJNIK
Prva osoba koja na božićno jutro dođe u kuću je položajnik. Unosi zdravlje, sreću i boljitak za celu porodicu. Predstavlja mudrace koji su došli na poklonjenje tek rođenom Isusu. Položajnik je prvi vesnik radosti s kojom se slavi Božić, biramo ga unapred kao dragu, blisku osobu našoj porodici, vesnika dobre godine. Obavezno je da ga domaćin pri odlasku daruje.
NARODNI OBIČAJI
Božić je praznik rođenja novog života, dece i detinjstva, roditeljstva. Zato imamo pregršt običaja koji su upravo vezani za to da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina. Pripreme počinju već početkom četrdesetodnevnog posta. Sam Božić se slavi tri dana. Tada se izbegavaju prepirke, zavađeni se mire, svi se u ovom duhu pozdravljaju rečima:
“Mir božji, Hristos se rodi”, a na to se odgovara – “Vaistinu se rodi!”
Božić je najradosniji pravoslavni praznik.
Šta zapravo tada slavimo…
BOŽIĆNA PESMA – Dobrica Erić
Zapevale senice i vrapci
Srećan Božić, mladi pravoslavci!
I sva druga deco, bez razlike
što slavite drukčije praznike!
Nek vam sreća uvek gošća bude
da stasate u čestite ljude!
Pripremite sekire i sanke
da idemo na šumske proplanke
da sečemo najlepše Badnjake!
Sunce se još ne penje na cerić
neka svako obuče džemperić!
PORODIČNA GOZBA
Najlepše uspomene ostaju
dok ručamo sa najmilijima
Piše: JASNA DRENOVAC
Komentari (0)