Milano je oduvek bio grad mode, ali i fudbala.
U proteklim godinama je ovo drugo pomalo izgubio, ali čini se da se sve vraća na svoje mesto.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Jedan stadion i dva fudbalska tima su ponovo prvi sinonim na prestonicu Lombardije.
Ipak, da se ne naljuti Inter, prednost će ovoga puta imati “rosoneri”, koji polako, ali sigurno sklapaju svoju slagalicu uspeha deo po deo.
Prvi su u Seriji A na kraju ove baksuzne godine, beže Juventusu deset bodova i igraju totalni fudbal, u pravom smislu te reči. Na 16 mečeva uzastopno postižu dva i više gola po utakmici, a na čak 34 su bar jednom pogodili protivničku mrežu.
Ono što bi moglo da bude prednost za Zvezdu, koja u februaru čeka duel Lige Evrope, je ta što će Milan baciti sve karte na titulu. Paklen raspored ih čeka u tim nedeljama, pa neće biti iznenađenje ako zanemare to takmičenje.
Šta je recept ovog tima? Mnogi klubovi bi poput Planktona u Sunđer Bobu da se dokopaju čarobnog papirića i uzmu ga za sebe, međutim formulu zna samo Stefano Pioli i njegovi izabranici. Nije to trener vrhunskog kova, ne može da se poredi sa Anćelotijem ili Alegrijem, ali deluje da sreću u Milanu ne donose velike zvezde, već kvalitet i rad, rad i samo rad.
Ima tu i hemije u ekipi, pogotovo ako imate jednog Zlatana Ibrahimovića, koji kakav god da je, ima ogromnog uticaja na ekipu.
Tome u prilog govore i reči mladog Rafael Leaa koji je od Ibre mlađi čak 18 godina. Mladi Portugalac je izjavio da je kao klinac redovno birao Zlatana na video igricama i divio se njegovom umeću, a pritom nije ni sanjao da će biti rame uz rame sa takvom veličinom.
Ali, snovi se ostvaruju. Ogroman je značaj njegovog postojanja u svlačionici, ne mora da progovori ništa, samo neka sedi na jednom mestu i svi ostali će dobiti neverovatan motiv i energiju uz njega. Takav je čovek, takav je i igrač, zato i traje toliko.
Sa druge strane, vratimo se na to što tim nema velika imena kakva su bila pre deceniju i po.
Nema tu Pirla, Kake, Gatuza, Neste, Dide, Inzagija i ostalih majstora najvažnije sporedne stvari na svetu, ali su tu Čalhanoglu, Rebić, Teo Ernandez, pa mladi Donaruma i mnogo talentovanih igrača sa obe noge čvrsto na zemlji. Svako zna svoja zaduženja i mesto u klubu. Nema izraženog ega i isticanja, nema ni skandala, a to je nešto čime svaka velika ekipa mora da se vodi i daje primer drugima.
Nijedna porodica nije uspela bez zajedništva, poverenja i uzajame pomoći. Tako vam je i sa fudbalom.
Ne zavaravajte se ako mislite da je Serija A laka liga. Nije ni upola od toga. Pred svaki početak sezone bar pet ekipa pretenduje za prvaka. Svako kolo donosi neki derbi, a svaki novajlija u prvenstvu daje više od maksimuma kako bi oborio na pleća nekog favorita. Pa, fanatici igrice “Football Manager” odlično znaju koliko treba rada i upornosti da se sa nekim timom u “Kalču” napravi neki uspeh. Mnogo, baš mnogo. Nije igrica i stvarnost baš isto, ali paralela postoji.
Milan ponovo pleše, Milan opet igra svoju igru, a Pioli je iako je bio bivši početkom godine, uspeo da se izdigne i napravi ekipu koja možda nije san snova, ali ima srce. A, verujte, srce nekada može da bude jače od svih para ovoga sveta, što se milion puta pokazalo.
“Možda neće uzeti Skudeto, možda neće biti ni u prva tri, ali Milan je ponovo ušao u srca ljubitelja fudbala i ponovo su “crveno-crne” boje u fokusu. Bilo je i vreme, jer Milan nije nešto što nestane preko noći – Milan živi i kada ne sija…”
Piše: Nikola Husein
Komentari (0)