OBJEKTIV INTERVJU: Legenda Obilića tvrdi da je Zvezda namestila titulu 2000. godine – otkriva i kako!

Skoro svi koji su pratili srpski fudbal samim krajem 20. veka dobro se sećaju sezone 1997/98 kada je potpuno iznenađujuće Obilić osvojio titulu prvaka Jugoslavije (zajednička država Srbije i Crne Gore).

Predsednik tog kluba bio je tada više nego dobro poznati Željko Ražnatović Arkan, a jedan od igrača koji će iz tog perioda ostati dobro upamćeni definitivno je, za navijače “vitezova”, Kuzman Babeu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ovaj srpski fudbaler rumunskog porekla ovih dana se nalazi kod kuće, gde čeka Božić po gregorijanskom (odnosno Milankovićevom) kalendaru (jer iako pravoslavci, Rumuni slave po novom kalendaru 25. decembra).

On se tek oporavio od trostrukog srčanog udara, ugrađena su mu dva stenta, ali kako sam kaže, to mu ne predstavlja preveliki problem jer masno, odnosno svinjetinu, ne jede već 20 godina. Otprilike od vremena kada je i osvojena ta sada već legendarna titula.

“Sada je sve u redu, pre četiri meseca sam preživeo taj infarkt. Hvala bogu, sada je sve OK. Nisam otišao na vreme, mislio sam da će da me prođe, stigao sam u ‘minut do 12′”, počeo je razgovor za Objektiv čovek koji je žario i palio sa tom slavnom ekipom Obilića.

Odmah smo “seli u vremeplov” i vratili se 20 godina unazad. Crvena zvezda i Partizan i tada su, kao i sada, bili dominantni faktori u srpskom fudbalu. Koliki procenat vas je verovao u ono što je usledilo?

“Iskreno, niko sem pokojnog predsednika Željka nije verovao, pa čak ni sami igrači. Kada nas je skupio Stojan Novaković Cope, igrali smo 1b ligu, želeli smo da budemo na sredini tabele, pa da sledeće godine napadamo ulaz u prvu ligu. Tako se namestilo, u klub je ušao Ražnatović, pa je ekipa sastavljena od dobrih igrača sa malih beogradskih terena, sa stručnim štabom na čelu sa Miroljubom Ostojićem, dobrim pripremama, i maksimalnom finansijskom ispraćenošću uspela da napravi veliki uspeh. Poklopilo se da smo odmah bili prvaci sa 15 bodova razlike ispred Železnika u drugoj ligi”, istakao je.

Tada je krenula i ključna sezona u tadašnjoj Prvoj ligi.

“Ušli smo u prvi rang, ekipa je ostala na okupu, dovedena su adekvatna pojačanja. Krenulo je pobedama, sve do poraza od Partizana, jedinog na Vračaru te godine, a trebalo je da slavimo sa 7:2, a ne da izgubimo sa 1:2. Ivica Kralj nam je sve odbranio”.

Pravila se takva atmosfera da je Obilić posle tog poraza od Partizana dogovorio sa crno-belima da on uzme titulu, a Partizan kup:

“Nije bilo tu šta da se dogovara. Oni su nas jedini pobedili. Inače, oni jesu uzeli Kup, ali verujte mi, mi smo imali premije 10.000 maraka po igraču da uzmemo i taj trofej, tako da nam ni na kraj pameti nije bilo da ih pustimo. Pokojni Željko uđe u svlačionicu i kaže: ‘Hoću da ih satrete sa zemljom’. Tri, četiri standardna igrača nam nisu igrala, čekao nas je i meč sa Zvezdom u ligi, ona nam je bila prioritet i eto – izgubismo”.

Posle poraza u finalu od Partizana, usledila je dramatična titula u Ligi, i to samo zato što Crvena zvezda nije uspela da slavi nad Železnikom u gostima, tačnije poražena je, a Obilić je remizirao sa Proleterom u Zrenjaninu, pa je imao i dosta sreće da se tako završi.

“Bili smo u Zrenjaninu, stigli u Beograd, u Hotel Jugoslaviju, a tada je svima dao po 15.000 evra”, otkrio nam je Babeu.

Vi ste se čak na ulici susretali sa nekim igračima Zvezde i Partizana koji su vam zavideli na tadašnjim premijama.

“Jako puno sam se družio sa Dekijem Stankovićem. Prvo, on je ljudina, ostali smo prijatelji, kada sam mu rekao kolike su nam premije, on mi je odgovorio: Brate, pa i treba da uzmete titulu. Mi nismo imali mnogo jake ugovore, ali smo premije imali vrhunske”, istakao je.

Kako ste reagovali na priče da je prvenstvo bilo neregularno?

“Priča će biti uvek, kao i dan danas. Ja ne kažem da nameštaljki nema. Znam da to možda potiče od igrača Zvezde i Partizana, ali ako je bilo tako, imam samo jedno pitanje. Šta se desilo posle ’98? Ko je bio šampion osim “večitih” posle toga. Šta se desilo sa 2000. godinom? Znate kako je Zvezda tad dobila Obilić na Marakani? Dali smo joj bodove i ona je postala šampion.

Da li je istina i da je Crvena zvezda odbila da vam ustupi stadion za utakmicu sa Bajernom iz Minhena u kvalifikacijama za Ligu šampiona?

“Tako smo i mi igrači čuli. Oni su rekli da su navijači stopirali da mi igramo na tom stadionu, ali posle smo čuli da su neke od vođa navijača dolazile kod Željka, pitao ih je zašto ne daju, a oni su otkrili da sa njima to nije imalo nikakve veze. Čak su se dogovorili i da dođu da bodre Obilić jer je imao malo navijača u tom trenutku, posebno zbog poštovanja prema Arkanu. Nije tačno da navijači nisu hteli, već je neko iz kluba to stopirao”, otkrio nam je Babeu.

Kakav je bio Željko Ražnatović?

“Bio nam je i tata i mama i predsednik i sve nam je bio. Retko se dešavalo da uđe u svlačionicu, ali kada uđe dolazio je da nas bodri. Podigne nas taj njegov glas. Uvek nam je davao neku pozitivu, vetar u leđa. Kad on uđe, sve je grmelo, ali ponavljam, samo nas je na pozitivu terao, bodrio”.

Da li su ga se sudije plašile?

“To stvarno ne znam, ali imam nekoliko prijatelja sudija koji su mi rekli da im nigde nije bilo tako lepo kao kad dođu kod nas na gostovanje. Kažu da ih je dočekivao kao gospodu. Nikada neće zaboraviti vreme provedeno na Vračaru”.

Tu, naravno, nije kraj anegdotama o Raznatoviću.

“Imali smo mnogo dobre finansijske uslove, klub je funkcionisao na nivou Real Madrida. Ni o čemu nismo razmišljali osim o terenu. Kad smo bili šampioni, dva meseca smo bili u karantinu u Hotelu Jugoslavija. Jednom od igrača, Saviću, levom beku je bilo bolesno dete. Ražnatović je svima oduzeo telefone, ostavljali smo ih u kazinu dole, i nije uslišio molbu da zbog deteta vrati telefon Saviću jer će sam preuzeti brigu o njemu. Kaže posle Savićeva žena da je Arkan cele noći zvao, hteo da šalje lekara, rekao da ne ide nigde, da će on da dođe da je vozi gde treba. Takav je bio”, dodao je Babeu.

Vi ste u karijeri promenili dosta klubova, bila je i ta priča o Zvezdi, jedno jutro ste čak i otišli na Marakanu, da potpišete ugovor, ali to se izjalovilo.

“Tri puta sam bio na razgovoru kod direktora Džajića, zvali su me kad se završilo prvenstvo, imao sam razgovor sa Mišom Marinkovićem. Došao sam na stadion da uredno potpišem za Zvezdu, a oni su mi rekli da ne potpisujem. Tu su me malo više razočarali. Ja sam zbog toga odbio Sartid, finansijski najjači klub u Srbiji, odbio sam Bohum, Hanover, Kotbus, vrhunske bundesligaše, a Zvezda mi je zabila nož u leđa. Trebalo je na vreme to da mi kažu iz tog kluba. Posle toga sam otišao u Slaviju iz Sofije, peti klub Bugarske. Inače, sa Kotbusom mi je sve praktično već bilo završeno, bio sam tada kod Cece u kući, ona je zvala mog tadašnjeg menadžera Darka Šušnjara, kaže da idem na potpis ugovora, sve je završeno, ne treba ni proba, ni ništa. Ali, ja nisam hteo da joj kažem da idem u Zvezdu, rekao sam joj da imam druge kombinacije, ali eto, od te Zvezde nije bilo ništa”, otkrio nam je.

Kako je izgledalo sarađivati sa Svetlanom Ražnatović?

“Ne mogu da kažem jednu lošu reč o njoj. Bila je i više nego korektna. Koji god problem da smo imali, sve je pokrila, čim neka pomoć zatreba, ona je htela da pomogne”.

Da li je nekad pevala za vas?

“Nije, osim na drugi dan Svetog Nikole, kada smo dolazili sa suprugama. Tada se ponekad latila mikrofona. Što se tiče njenih pesama, često su na zagrevanju pred utakmicu išle sa razglasa. Inače, ona i Željko su se mnogo voleli. Neki su govorili da se foliraju jer se drže za ruke, ali ja vam kažem, to se oseća u vazduhu”, ističe Babeu.

Kakvi su vaši trenutni planovi?

“Već tri i po godine radio sam u Kini, trebalo je da se vratim u januaru ove godine, ali počela je korona, prokleti virus, nisam se vratio i sad čekam. Možda i ovde uzmem neki klub da radim, malo sam i željan ovog našeg seniorskog fudbala, ali videćemo. Čudni su putevi gospodnji”, dovršio je svoj intervju za Objektiv.rs.

Arkan Ceci na stadionu uradio nešto nezapamćeno: Scena koja nikad pre nije viđena! (VIDEO)