Mart će, barem za sada, ostati upamćen kao poslednji mesec u koji je Srbija ušla bez obolelih od Kovida 19. Početak prvog meseca proleća svet je dočekao sa više od 86 hiljada zaraženih korona virusom, i 2.900 preminulih, u ukupno 64 zemlje. Dve trećine sveta se u tom trenutku još uvek nije suočilo sa ovom bolešću, ali je čitav svet polako počela da hvata panika, naročito nakon izveštaja iz Italije, zemlje za koju će ovaj mesec biti jedan od najcrnjih nakon završetka Drugog svetskog rata.
I dok je broj obolelih od korona virusa u Evropi rastao, a u Kini opadao, polako smo počeli da se navikavamo na “novu normalnost”. Državno rukovodstvo Srbije se svojski trudilo da na vreme stupi u kontakt sa svetskim liderima i drugim državama, kako bi se na vreme obezbedile zalihe svega što je neophodno za normalan život građana.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Održan je Kopaonik biznis forum, takozvani “srpski Davos”, neposredno pre prvog registrovanog slučaja Kovida 19 u Srbiji, i početka otkazivanja manifestacija i skupova. Zvanično su raspisani parlamentarni izborni za 26. april, a Republička izborna komisija je proglasila izbornu listu „Aleksandar Vučić – Za našu decu”. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se kasnije tokom meseca sastao u Budimpešti sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. I potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je razgovarao sa mađarskim zvaničnikom, ministrom spoljnih poslova Peterom Sijartom.
Slučaj je hteo da se u neposrednoj blizini Mađarske 6. marta zabeleži i prvi slučaj Kovida 19 u Srbiji – bio je to muškarac iz Subotice, star 43 godine. Predsednik Vučić je, nakon što je otkriven prvi slučaj koronavirusa u Srbiji, ponovio da nema potrebe za paniku, da nadležni organi rade svoj posao kako bi zaštitili zdravlje građana, kao i da će o svemu blagovremeno obaveštavati javnost. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je izjavio da je Vojska Srbije spremna da zaštiti našu granicu i spreči bilo kakvo kretanje, ako predsednik Aleksandar Vučić proceni da je to potrebno. Zaraženi muškarac je iz Subotice prebačen na lečenje u KC Vojvodine u Novom Sadu. 15. marta je uvedeno vanredno stanje na teritoriji Srbije.
Vest meseca u regionu je bila da je Severna Makedonija postala 30. članica NATO-a. Ni opasnost od korone nije sprečila održavanje litija, koje su nastavljene širom Crne Gore. Zagreb su za jedan dan pogodila dva zemljotresa, u kojima je oštećeno više od 26.000 građevina. Većinom glasova u kosovskom parlamentu izglasano je nepoverenje vladi Aljbina Kurtija.
Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, izašao je iz zatvora Lepoglava u Hrvatskoj gde je odslužio punu kaznu od 13,5 godina, na koju je osuđen zbog navodnih ratnih zločina u Hrvatskoj. On je stigao u Srbiju, i osećao se dobro.
SVET
Meštani Lezbosa su sprečili iskrcavanje migranata, a ukrajinska vojska je 17 puta granatirala Donjeck, prekršivši dogovor o prekidu vatre. Nije bilo mirno ni u Siriji, gde je tamošnja protivvazdušna odbrana odbila izraelske raketne napade u provincijama Homs i Kuneitra. Španski kralj Huan Karlos je saopštio da se odriče svega što je otac hteo da mu ostavi u lično nasledstvo, uključujući ofšor račune na kojima su završavale saudijske „donacije”, u grčevitom pokušaju da sačuva ugled posle još jednog skandala u porodici. Iran je privremeno oslobodio oko 85.000 zatvorenika, uključujući i političke zatvorenike, u nastojanju da suzbije širenje korona virusa u prepunim zatvorima. Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei odbio je američku pomoć u borbi protiv koronavirusa, istakavši da je virus možda napravljen u SAD.
Od 15. marta vanredne mere zbog koronavirusa su počele da se uvode širom sveta – Nemačka je zatvorila granične prelaze, vanredno stanje je proglašeno u Švajcarskoj i Njujorku, a Evropska unija je na 30 dana zatvorila spoljne granice. Tako je, potpuno paradoksalno, 25. godišnjica Šengenskog sporazuma “proslavljena” sa potpuno zatvorenim granicama. Više od 2,6 milijardi ljudi u svetu pozvano je da ne izlazi iz svojih domova u borbi protiv pandemije koronavirusa, što je otprilike trećina svetske populacije.
Izraelska vlada je odobrila hitne mere koje će omogućiti bezbednosnoj agenciji te zemlje „Šin bet” da pristupi podacima mobilnih telefona građana, kako bi pratila kretanje zaraženih koronavirusom. Na celoj teritoriji Francuske je, prvi put u istriji te zemlje, uveden karantin. Do tada je širom sveta od korone preminulo više od 6.400 osoba, dok je više od 160 hiljada bilo zaraženo. Broj zaraženih u Italiji, evropskom žarištu pandemije je bio 31.500 ljudi, a umrih 2.500. Tako je Italija postala prva zemlja koja je “pretekla” Kinu u ovoj neslavnoj kategoriji.
Čitava Italija je bila u karantinu zbog korone. Dok je u toj zemlji za dan umiralo i do 100 ljudi, stanovnici Milana su panično bežali iz tog grada pre izolacije severa. Bežale su i kompanije, pa su tako svi veliki poslovni sistemi zatvorili svoje radnje, dok je s druge strane sveta Kina zatvorila terensku bolnicu u Vuhanu zbog smanjenja broja novih slučajeva koronavirusa. Pošto nevolja nikad ne ide sama, češka policija je zaplenila ogromnu količinu medicinske opreme koju je kineski Crveni krst preko Češke poslao Italiju. Rusija je, poput Kine, iskoristila oklevanje zapadnih zemalja, i u Italiju poslala 15 aviona sa 100 vojnih lekara, 600 respiratora i specijalna vozila za dezinfekciju. Evropska unija je ljubomorno optužila Rusiju za rat virusom dezinformacija, a NATO je dolazak Rusa u Bergamo doživeo kao “šamar”. Do kraja marta će prvo SAD, a zatim i Španija prestići Kinu po broju zaraženih koronom, dok će broj umrlih u Italiji dostići 12.428.
KORONA U SRBIJI
16. marta je broj zaraženih u Srbiji bio već 57, pa su građani za nepune tri nedelje potrošili dve milijarde dinara na kupovinu zaliha u strahu od epidemije. Otvorene su posebne kovid bolnice na beogradskom Sajmu i u niškoj hali Čair. Za osnovce i srednjoškolce počela je nastava na daljinu preko RTS-a. Volonterski centri u Beogradu su bili na usluzi najstarijim sugrađanima, kojima je zabranjen izlazak iz kuće, uz zaprećenu novčanu kaznu od 150.000 dinara. Vojna policija je patrolirala ulicama Beograda i Novog Sada. To nije bilo bez razloga, jer je tokom kontrole kućne izolacije ljudi koji su se vratili iz inostranstva policija utvrdila da od 7.607 kontrolisanih njih čak 1.653 nije pronađeno kod kuće. Zato je 18. marta uvedena zabrana kretanja od 20 sati do 5 časova ujutro svim licima, bilo kojeg starosnog doba – takozvani policijski čas.
Ministarstvo zdravlja je otvorilo telefonske linije za pružanje psihosocijalne podrške građanima u vezi s korona virusom. Počela je da stiže pomoć iz inostranstva u borbi sa virusom COVID-19 i to iz Kine, Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Počeli su i aplauzi medicinskim radnicima, svake večeri u 20 časova, sa prozora i terasa. 19. marta su zatvorene granice za ulazak u Srbiju, a već sutradan je zabeležen prvi smrtni slučaj od korona virusa u našoj zemlji, 59-godišnji muškarac iz Kikinde. Druga žrtva koronavirusa u Srbiji je bila žena stara 92 godine, koja je bila na respiratoru u Infektivnoj klinici u Beogradu, ubrzo je stigla i treća, takođe ženskog pola i starosti 60 godina, a onda su se imena žrtva i podaci pretvorili u brojke koje se neprestano uvećavaju, i kojima počinju svake vesti. Do kraja marta biće ih ukupno 23.
Budući da se naša država maksimalno potrudila da pravilno reaguje na novonastalu krizu, šef diplomatije Ivica Dačić je već 26. marta mogao ponosno da izjavi da nema više državljana Srbije zarobljenih na aerodromima. Avioni će nastaviti da evakuišu naše građane širom sveta, a ni Evropska unija nije čekala – hitno je odobrila Srbiji 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv korona virusa. Evropska komisija će kasnije odobriti još 93,4 miliona evra pomoći Srbiji – 15 miliona za trenutne potrebe suzbijanja kovida-19, a preostalih 78,4 miliona za ublažavanje društveno-ekonomskih posledica pandemije. Na molbu EU „Netfliks” i „Jutjub” su smanjili kvalitet svojih snimaka kako bi internet neometano funkcionisao za rad od kuće i učenje na daljinu, što je postala svakodnevica na globalnom nivou.
Priroda se polako oporavljala od štetnog uticaja ljudi, gradovi su bili avetinjski pusti, pa nije bilo nikoga da svečano dočeka najlepše godišnje doba, proleće, koje nam je stiglo 20. marta.
UMRLI
Od ovog meseca ćemo, nažalost, posebno odvajati vesti o preminulima. Mart je bio tragičan za dugogodišnjeg funkcionera FIBE Boru Stankovića, koji je preminuo u 95. godini. Autor kultne emisije „Pozovite 92”, novinar Igor Spasov, preminuo je u snu u 60. godini, a još jedan naš kolega, jedan od najboljih srpskih foto-reportera – Ivan Milutinović iz Politike je preminuo u 54. godini života.
Umro je i 70-godišnji glumac Desimir Stanojević, kao i 77-godišnji umetnik Uve Lajsipen Ulaj, životni i profesionalni partner Marine Abramović. Bivši generalni sekretar UN Havijer Peres de Kueljar umro je u Limi u 101. godini, a u 83. godini je u Beogradu umro istoričar i akademik Rade Mihaljčić.
Prva poznata ličnost koja je preminula od kovida-19 je bio episkop valjevski, vladika Milutin, koji se lečio u KBC „Dragiša Mišović” u Beogradu.
KULTURA
Zbog opasnosti od širenja epidemije koronavirusa zatvoreni su mnogi svetski muzeji i galerije. Njima se pridružio i naš Narodni muzej koji je, po ugledu na svetske institucije, počeo da prebacuje programe na onlajn režim. Ljubitelji pozorišta su putem Fejsbuk stranice Ateljea 212 mogli da uđu na sajt RTS-a, i pogledaju snimke koje je Javni servis napravio tokom poslednjih 50 godina. I najveći svetski festival dokumentarnog filma IDFA je na svom sajtu omogućio besplatan pristup za gledanje 302 filma. Bio je to početak olakšavanja izolacije i neizvesnosti građanima, što je zaista mnogo značilo u dugim danima provedenim kod kuće.
SPORT
Dok je još mogao da se igra fudbal (uz prisustvo gledalaca) odigran je 162. večiti fudbalski derbi, ali je završen najnepopularnijim rezultatom – 0:0. Nedugo zatim, 4. marta je SD Crvena zvezda proslavilo 75. rođendan, a džudista Nemanja Majdov i kik-bokserka Staša Veić su izabrani za najbolje pojedince tog sportskog društva u 2019. godini.
Sportsku scenu su u ostatku meseca uglavnom obeležila razna odlaganja – počelo je sa Rolan Garosom i Evropskim prvenstvom u fudbalu, a završilo se sa Olimpijskim igrama. Sportisti su se, umesto treninga, uključili u pomoć građanima. Tako su Novak Đoković, Ana Ivanović i Luka Jović bili prvi koji su donirali novac za nabavku pomoći i respiratora.
Doduše, nije baš sve stalo. Maratonac iz Goražda Emir Hastor je istrčao polumaraton od 21,1 kilometar na svojoj terasi! Za to mu je, na balkonu dugačkom 7,5 metara trebalo jedan sat, 36 minuta i 59 sekundi, a to je rezultat o kome mnogi trkači sanjaju i na pravoj stazi. Ako nas je korona nečemu naučila do sada, to je da zaista ništa nije nemoguće.
Piše: Ivan Marinković
Komentari (0)