Šta je Aleksandar Stanojević doneo u Partizan u svom drugom mandatu?
Koliko se igra promenila otkako je seo na klupu?
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Po čemu se razlikuje od Sava Miloševića?
Na ova pitanja, u još jednom novogodišnjem tekstu portala Objektiv.rs, pokušaćemo da damo odgovor kroz analizu svega dosad urađenog i ostvarenog.
Partizan sada igra za rezultat a ne za oko
Ono što je verovatno najlogičnije zaključiti otkako je Aleksandar Stanojević ponovo trener Partizana, jeste da je u ovom drugom mandatu u kratkom periodu uspeo da “promeni identitet” istih igrača koje je vodio Savo Milošević.
Pod proslavljenim napadačem crno-beli su pokušavali da igraju brzo, tečno, atraktivno, efikasno… I sve to deluje slatkorečivo i zavodljivo, ali s druge strane i ne baš u praksi preterano uspešno primenjeno.
Stanojević je doneo disciplinu, manje oscilacije u igri, zategnutu odbranu do krajnjih maksimuma, što se i odrazilo na rezultate, pošto Partizan nije primio gol na poslednjih šest utakmica, iliti 540 minuta!
Vezao je beogradski klub sedam pobeda na kraju jesenjeg dela prvenstva (plus jednu u kupu) takvim načinom igre, a koliko će to potrajati i da li će biti dovoljno da se stigne ogromnih devet bodova zaostatka u odnosu na večitog rivala – teško. Ali, sportski je nadati se.
Stanojević se oslonio na povratnike
Doveo je nekoliko igrača sportski sektor pred kraj prelaznog roka koji su nekada već nastupali u crno-belom dresu, a utisak je da se Stanojević najviše i oslonio na njih.
Utisak je da je novi šef stručnog štaba dobio pojačanja koja je tražio. I zato je Partizan potpuno drugi tim u odnosu na samo nekoliko dana ranije pod vođstvom Miloševića. Tu su opet Aleksandar Miljković, Miloš Jojić, Ivan Obradović, Svetozar Marković…
A tu je sada i Žan-Kristof Bajbek, od kog nismo videli ništa zbog povrede, tu je i Filip Holender, koji je postigao nekoliko golova i nagovestio da bi mogao biti pogodak.
Otkako je ponovo potpisao za Partizan, Miljković je od utakmice sa Radom 12. 9. odigrao skoro svaki minut koji je mogao. Dakle, nije bio na terenu samo u poslednja dva i po meča – kada je bio povređen. Sve ostalo – jeste, i sad, dolazimo do toga da li je on baš tako dobro igrao da je zaslužio takvu šansu ili tim iz Humske nema alternativu za njega na desnom beku – ostaje pitanje bez odgovora za sad.
Uglavnom, Stanojević mu je maksimalno verovao, i realno, Miljković mu je uzvratio boljim igrama u odnosu na one od pre nekoliko godina.
Jojić? Jojić… Stanojević ga brani, govori da ga forsira po levom krilu najčešće, što nije njegova pozicija, ali…
Ovaj Miloš Jojić nije onaj koji je otišao u Borusiju Dortmund. Ruku na srce, nije ni prošao pripreme, pa ćemo videti nakon istih da li će trener uspeti da mu podigne nivo igara.
Ivan Obradović, takođe jedna od želja Aleksandra Stanojevića, doveden je pred kraj prelaznog roka kada se “šuškalo” da bi Partizan mogao da zaigra u drugačijem sistemu, odnosno sa trojicom štopera, a da upravo bivši reprezentativac Srbije bude levi centralni defanzivac. Ipak, zasad ništa od toga, dejstvuje kao levi bek, a nije ni uspeo da istisne iz prve postave Slobodana Uroševića, koji je čak potpisao i novi ugovor do 2022. godine.
Svetozar Marković – već je povratnik, a u martu će tek napuniti 21 godinu! Nije išla karijera mladog štopera onako kako je predviđano, ali svakako da ima još mnogo vremena za njega. Partije koje je pružao u beogradskom timu će mu svakako pomoći da povrati poljuljano samopouzdanje “stečeno” neigranjem u Olimpijakosu. Jedan od boljih pojedinaca sveukupno u Partizanu tokom ove polusezone, i svakako odlična odluka Aleksandra Stanojevića da ga dovede na pozajmicu.
Nema povlašćenih
Utisak je da je Savo Milošević često tvrdoglavo tolerisao neke igrače koji i nisu pružali tako dobre partije. Recimo, Natho nije isti otkako je Zoran Tošić razdužio po drugi put crno-belu opremu, kao onaj Natho kada je tek stigao pa do odlaska nekadašnjeg člana Mančester junajteda.
Nije on jedini, imao je i Stojković svoje kikseve prošle sezone, a čovek kojem je Partizan bio prvi klub u trenerskoj karijeri nije ni razmišljao o zameni za iskusnog čuvara mreže.
Kod Stanojevića? Nema toga. Jeste on isticao takođe za Stojkovića koliko je značajan za ekipu i šta sve predstavlja u svlačionici, ali kad pogledamo druge primere – nema povlašćenih.
Kao čist primer ove teze, navešćemo situaciju sa Lazarom Markovićem, u kojoj je šef stručnog štaba u poslednje vreme često isticao da nije zadovoljan njegovim zalaganjem na treninzima i da će morati više da mu pokaže. Ili će otići iz kluba po drugi put. A ponuda, navodno, ima.
Sejduba Suma je drugi primer, jer je i njemu Aleksandar Stanojević pronalazio zamerke i isticao da nije bitno to što Gvinejac odigra jednu odličnu utakmicu – ako ga na narednih pet neće biti. Suma je imao veoma nežan tretman i od Miloševića, a naročito Miroslava Đukića, koji mu je tolerisao suviše… Dok ga nije poslao na pozajmicu u Izrael.
Kritike na dosadašnje rezultate
Na kraju, ono što navijači Partizana najviše zameraju novom treneru je ispadanje iz trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope od Šarlroe. Milošević je u isto takmičenje uveo crno-bele prošle sezone u onom duelu za pamćenje protiv Moldea…
Ipak, treba biti pošten i reći da je Stanojević u tom trenutku bio tek nekoliko nedelja sa timom, praktično se upoznavao, dok s druge strane, tadašnja zahuktala i prvoplasirana ekipa belgijskog šampionata bila je “preveliki zalogaj”.
Ima li nade za spas sezone?
Takođe, i srpsko prvenstvo bi moglo biti “preveliki zalogaj” zbog ogromnog bodovnog zaostatka, ukoliko Partizan ne bude doveo kvalitetna pojačanja koja su veoma neophodna aktuelnom kadru.
Izgleda da Stanojević ipak nema “magični štapić” da sve fudbalere preobrazi u viši nivo, ali treba sačekati i njegove najave da će Partizan izgledati bolje nakon što zajednički prođe pripreme sa ekipom.
A i sam trener je isticao da je period otkako je preuzeo ekipu, pa do kraja polusezone, praktično “proba” za sve igrače, koji su imali zadatak da se iznova nametnu.
Ukoliko “parni valjak” nastavi u maniru u kom je završio i jesenji deo sezone – pobedama – onda Aleksandar Stanojević neće morati toliko više da živi od stare slave (poljuljane Šamrokom).
Jer, svaki novi loš rezultat, vratiće nepoverenje navijača u postojeće fudbalere, a već je bilo kuknjave među istima što je Savo Milošević otišao posle nepunih godinu i po dana…
A tu je prilika makar za “utešnu nagradu“, u vidu Kupa Srbije u kom je beogradska ekipa vrlo bolno izgubila u junu mesecu od Vojvodine posle dramatične penal serije…
Predstojeći period odrediće drugi mandat
Partizan je 2010. godinu pod Stanojevićem okončao veoma uspešno, ako uzmemo u obzir prvi plasman nekog srpskog kluba u Ligu šampiona jednog kluba iz države pod imenom Srbija.
Deceniju kasnije – ne deluje tako sjajno, isti čovek je na istom mestu, ali nije isti trenutak, stanje i odnos snaga u ligi.
Može li “Stanoje” da prekine uskoro Zvezdinu dominaciju u Superligi Srbije – što Milošević nije uspeo – odgovor će nam uskoro pružiti najduže prvenstvo u istoriji naše države.
Članovi elitnog ranga odigraće još 19 utakmica. 19! 19 finala za Partizan. Možda i za Aleksandra Stanojevića, jer, ako je po nečemu sličan sa Savom Miloševićem, onda je to temperament. Ne voli da gubi i vrlo brzo ispoljava nezadovoljstvo.
A znamo kako je otišao u prvom mandatu…
Čekamo do februara da počnu aktivnosti, pa do maja da se završe… Tu smo, pratili smo Partizan pod Miloševićem, pratićemo ga i pod Stanojevićem.
Ili ćemo sačekati sledeću sezonu za uspeh u Superligi kada Stanojević bude složio sve po svojoj meri, a u toj takmičarskoj godini, titula će biti u najmanju ruku imperativ za trenera crno-belih.
Autor: A. A.
Komentari (0)