Životna ispovest patrijarha Irineja o kojoj se i danas priča: Mogao sam da budem harmonikaš

Da je put koji je vodio mogao da bude drugačiji, rekao je za dokumentarni film Srpske pravoslavne crkve

Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Patrijarh Irinej preminuo je juče u 90 godini. Vest da je umro patrijarh Irinej stigla je nakon 15 dana teške borbe sa korona virusom, koju je poglavar SPC izgubio nakon što mu se drastično pogoršalo zdravstveno stanje.

Na čelu Srpske pravoslavne crkve bio je poslednjih deset godina, a u januaru 2020. je obeležio je 60 godina monaškog, 45 godina episkopskog i deset godina patrijarškog staža.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Jedan od najvećih spomenika, koje je ostavio za života, jeste veliki broj obnovljenih i izgrađenih hramova i manastira po celoj niškoj eparhiji, gde je služio 34 godine. To je bilo prvi put posle 120 godina da se obnove i grade sprske svetinje u tom kraju. A sve je počelo spletom nesretnih okolnosti, kada mu je, dok je imao svega šest godina, nastradao otac.

Patrijarh Irinej (Gavrilović) rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 28. avgusta 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Po završetku gimnazije upisao je i završio Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Da je put koji je vodio mogao da bude drugačiji, rekao je za dokumentarni film Srpske pravoslavne crkve. Otac mu je bio harmonikaš i, da nije nastradao kada je Miroslav imao svega šest godina, uveo bi ga u muzičke te vode.

“Ja sam kao dete imao svoju mali harmoniku. Međutim, kada je otac tragično nastradao, 1936. godine, majka je prodala i njegovu harmoniku i moju harmoniku. Tako time čini raj tom poslu”, pristetio se patrijarh Irinej.

Majka je nameravala da ga ostavi na imanju, a da u školu krne njegov mlađi brat. Ipak, upisao je gimnaziju, jer brat nije pokazivao interes za učenjem.

On je dodao da je njegova majka utehu kada je postala udovica našla u bogomoljačkom pokretu, što je naposletku tada mladog Miroslava usmerilo na put ka veri.

Počeli su rano da odlaze u crkvu i ne samo to, nego su vremenom postali i veoma bliski sa sestrama iz manastira Jovanje.

“Postali smo kao jedna kuća” rekao je patrijarh.

 

Izvor: www.biografija.org

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar