U Jablanici na Neretvi kod Gradiške nalazi se čuveni most Drugog svetskog rata, ali vest koja je odjeknula u regionu bila je njegova prodaja, tačnije prodaja njegovih delova kao sekundarne sirovine, na kilogram.
– Tu je izmereno 67,84 tone, a procenjena vrednost je 23.740 km (oko 12.000 evra). Ostaci konstrukcije koji su skoro 30 godina ležali u reci Neretvi, oni se ne mogu restaurirati niti se mogu iskoristiti za izgradnju nove rešetke. Odluku o prodaji doneo je Upravni odbor Muzeja uz saglasnost našeg osivača opštine Jablanica, a što se tiče kompetentnih ljudi, nijedan stručnjak nije rekao treba to da prodate, ali svima je vidljivo da ništa od toga ne može da se iskoristi – rekla je Azra Đelmo, direktorka Muzeja “Bitka za ranjenike na Neretvi” za “Prvu”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ta vest, zatekla je meštane ovog sela, među kojima je i Jela Dojčinović (96) učesnica narodno-oslobodilačke borbe. Parizanka Jela je sa tačno 16 godina završila sa puškom na leđima i metkom u kolenu u borbi za otadžbinu, te je za nju ovaj potez nečuven.
– 28. novembar – kad sam ja ranjena. Otišla bih ja da branim most, ali bih skupila brigadu žena, ne bih ja tražila ljude, nego žene, cure. Ja bih rekla da su oni svi ludi, ko misli to da radi, oni ne znaju još ništa šta smo mi preživeli – kaže Jela za “Prvu”.
Kaže da se u borbi protiv okupatora nije plašila, ali i čega se najjasnije seća.
– Normalno bilo, moraš ići kad – ubiše, moraš ići. Najviše nas boli što mladi zaboravljaju. Vi ne znate koje smo mi muke promučili, samo o gladi, nama nije teška bila borba, teška nam je glad. Leti ako ima lišća, u proleće. Od bukve list i od leske i lipe mladi list i jeli smo to. Ničega se nisam plašila, samo sam išla na pobedu i mislila da mi ne može ništa biti. Toliko sam brza bila i jaka. Nikad se nisam plašila smrti, ne plašim se ni sad. Sećam se samo gde nema mojih drugova, izginuli su moji drugovi – kaže Jela.
Izvor: Blic
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)