ODBIO NAREĐENJE

“Neću da ukaljam obraz i bacim SRAMOTU na decu”: Iso Mahmutović jedini odbio da RUŠI Njegoševu kapelu

Objasnio da je to svetinja i da on neće da je ruši

Foto: Društvene mreže

Ne znajući kuda ga vode na posao lokalni Meštrovićevi rukovodioci, Iso Mahmutović je videvši vrh Lovćena izgovorio reči: „Ja neću da rušim nečiju svetinju, da ukaljam obraz i ruke, da na decu bacim sramotu i prokletstvo!“, napustivši „radove“.

Krajem juna 1972. godine kada su završeni pripremni radovi za izgradnju Njegoševog mauzoleja upravnik gradilišta Mirko Živković okupio je jednog jutra brigadu radnika Opštegrađevinskog preduzeća „Titograd“. Živković je radnicima objasnio da više nema miniranja, da se sada moraju latiti samo lakog alata neophodnog da se razida i sa lovćenske kape ukloni stara kapela.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Dok je objašnjavao kako se to mora izvesti pažljivo, kamen po kamen, da se svaki kamen mora numerisati kako bi kapela kasnije u istom obliku mogla da se sazida na drugom mestu, iz mase radnika, uglavnom muslimana i Albanaca iz okoline Bijelog Polja, sa Kosmeta, iz Krajine kod Bara, Plava i Gusinja, oglasio se Iso, stasiti momak tridesetih godina, sa karakterističnim meksikanskim brkovima, i mirno, ali odlučno rekao: „Ja to neću da radim!“

Na pitanje iznenađenog i preneraženog Živkovića zašto neće da radi, još mirnije i odlučnije je objasnio da je to svetinja i da on neće da ruši svetinju.

Živković nije odustajao već je pokušavao da mu objasni da to nije nikakva svetinja nego spomenik koji treba ukloniti da bi na njegovom mestu bio podignut mnogo veći i lepši – da to, uostalom, nije njegova svetinja:

„Ja sam rekao: neću da rušim ničiju svetinju, a ako neko pokuša da ruši moju, može samo preko mene mrtvog!“

„A ako je to naređenje i ako zbog toga možeš dobiti otkaz s posla?,“ pokušao je Živković i da pripreti i tako urazumi odlučnog brkajliju.

„Nema toga ko mi to može narediti, a što se tiče otkaza ne morate se mučiti, već ga imate, ja odlazim sam,“ rekao on a sa njim se solidarisali i gotovo svi ostali radnici.

Misterije SMRTI patrijarha Pavla i Amfilohija! Ove POŠASTI zapanjujuće su povezale njihove sudbine 

Čovek je sve to, još odlučnije i ubedljivije, ponovio i sutradan kad je na Ivanova korita banula ekipa inspektora Službe državne bezbednosti da ispita da to nije kakva zavera i organizacija onih koji su godinama na sve načine pokušavali da spreče rušenje kapele i kršenje predsmrtnog amaneta slavnog, prerano preminulog crnogorskog vladara.

O njegovom čovečnom delu napisao je srpski guslar Sava Stanišić pesmu:

Ja sam čovjek koji prst obraza ima,
vjerujem da Alah sa neba me gleda,
i ne mogu kaljat ime pred ljudima,
Čast i vjera Božija griješiti mi ne da.
I ne mogu ruku da podignem svoju,
na svetinju srpsku što pred nama stoji,
ja poštujem vjeru, i tuđu i moju,
teško onom ko se od Boga ne boji!
Vi udrite samo, drugovi neljudi,
a ja ojdoh domu, ka čeljadi mile,
Bog svačija djela za života sudi,
i meni i vama, strijele ve ubile!
To im kaza u brk, ka šta čovjek čini,
i ućefi jedan dim duvana pride,
ne htjede da greh rad para učini,
no ponosno Iso niz Lovćen otide…

Mitropolit Amfilohije je Isa Mahmutovića posthumno odlikovao medaljom sa likom Njegoša. Odlikovanje je uručeno njegovom sinu Ćazimu, na nedavnom osvećenju crkve Sv. Petra Lovćenskog Tajnovidca u Baru.

“Stigao je gore”: ČUDO na nebu iznad Podgorice nakon sahrane mitropolita Amfilohija (FOTO) 

„Posthumno odlikujemo Zlatnim likom Petra Drugog Tajnovidca Lovćenskog Isa Mahmutovića zato što je, veran Bogu i sudnjem danu, odbio da ruši crkvu Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, sačuvavši time svoj obraz i obraz Crne Gore,“ rekao je mitropolit Amfilohije.

Izvor: Objektiv.rs, Istorija Srba

Komentari (1)

Ostavi komentar

Ostavite komentar