Legenda srpskog tenisa, legendarni selektor naše Dejvis kup reprezentacije, kao i veliki prijatelj Novaka Đokovića Radmilo Armenulić pre 31 godinu dao je intervju za magazin Sabor, u kom je pričao o neverovatnim anegdotama, a na taj intervju podsetio je portal 24sedam.
On se tada prvo osvrnuo na jedan meč koji je sa svojim tadašnjim klupskim kolegom odigrao protiv jednog malo poznatog, ali veoma opasnog japanskog dubla u Splitu. Ispričao je više nego interesantnu anegdotu koja se tada zbila.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Posle prva dva seta, rezultat je bio nerešen, 1:1. Ne mogu da im se setim imena, ali igrali su sjajno. Jedan od njih je tako precizno i jako servirao da sam ja, kada je te serve trebalo da vratim, više ličio na saobraćajca nego na tenisera. Njegovi servisi su išli brzo i tačno u ćošak, gotovo uvek suprotan od onoga u kojem sam ja stajao. Jedino što sam mogao bilo je da, umesto po lopti, mlatnem reketom po vazduhu. Ipak, meč je bio težak, i dugo je trajao”, prisećao se Armenulić, bivši selektor Dejvis kup reprezentacije.
Posle toga, morao je da nađe poprilično avangardno rešenje.
“Počeo je treći, odlučujući set. Malo-pomalo, sunce je zašlo i nailazio je sumrak. U jednom trenutku, dok sam se spremao da vratim servis protivnika, sinula mi je suluda ideja. Prisetio sam se da u džepu imam jednu loptu. Neprimetno sam je izvadio, i kada je moj protivnik servirao, umesto lopte koja mi je zujnula pored glave, preko mreže sam prebacio onu iz džepa. Naravno, nisam se ni nadao da će to proći nezapaženo. Bio je to više, onako, potez očajnika.
To čak ni sudija nije video, ali videli su Japanci. Međutim, iako je Armenulić hteo da prizna šta se zbilo, od toga su ga odgovorili upravo momci iz suparničkog tabora. Nije to jedina interesantna i nezgodna situacija koju je prepričao pre 31 godinu. Vratio se na 1976:
“Jednu subotu iz te godine doživotno ću pamtiti. Bilo je to vreme kada sam tenis igrao za klub u nemačkom gradiću Ofenbahu. Posle skoro osam meseci neprekidnog igranja u inostranstvu, jedva sam čekao da se vratim u Beograd. Za ovaj susret vredno sam se pripremao, jer je bio veoma važan. Danonoćno sam trenirao. Želja da, po svaku cenu, opravdam poverenje koje mi je trener ukazao stavljajući me u prvu postavu, bila je toliko jaka da sam prekršio dotadašnje pravilo da dan uoči meča ne prebacim nijednu loptu. U jednom trenutku osetio sam kako me je nešto pecnulo za nogu. Samo sam se počešao i nastavio da igram. Svrab je postajao sve jači, a moje češanje sve žešće. Tenis nisam želeo da prekidam, pogotovo ne zbog nekakvog komarca”, prisetio se Armenulić u intervjuu za Sabor iz 1989. godine.
Tadašnji teniser u početku nije osetio nikakav bol, ali se situacija dosta iskoplikovala tokom noći.
“Kod kuće sam nogu dobro pregledao, ali ništa se nije primećivalo, čak nije bilo ni traga od uboda. Strpao sam se rano u krevet rešen da odspavam punih osam sati, kako bih sutradan bio svež i odmoran. Probudio me je tup bol. Noga je bila samo malo zajapurena i otečena. Bacio sam pogled na sat i shvatio da kasnim. Pojurio sam u kupatilo. Ali već posle dva koraka osetio sam nepodnošljivo probadanje. Vratio sam se u krevet. Zaprepašćeno sam buljio u nogu koja je bivala sve deblja. I, šta sam mogao drugo nego da pozovem lekara. Ubrzo sam se našao u bolnici. Kasnije su mi objasnili – da sam malo zakasnio teško da bih živu glavu izvukao. Za sve je bio kriv samo jedan insekt dvokrilac, doduše ne komarac nego obad, koji me je bocnuo direktno u venu i doveo do teškog trovanja. Zbog njega mi je propao veoma bitan meč, a umesto u Beogradu ili negde na Jadranu, tri nedelje sam bio u bolnici”, zaključio je Armenulić.
Komentari (0)