Velikodušnost pobednika u ratu u Hrvatskoj vidi se upravo na primeru Grubora, gde su „pobednici“ izvršili ratni zločin, pobivši sve koje su u tom selu zatekli 25. avgusta 1995. i popalili skoro sve kuće. Četvrt veka kasnije, Grubori su još zarasli u korov i ne može im se ni prići.
Hrvati iz aviona ubijali izbeglice: Godišnjica bombardovanja kolone na Petrovačkoj cesti (VIDEO)
Na ovaj način Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ ocenjuje današnji dolazak hrvatskih zvaničnika, među kojima i predsednika Zorana Milanovića i ministra branitelja Tome Medveda, na komemoraciju u selo Grubore, nadomak Knina, u kome su hrvatski vojnici, tokom operacije „Oluja“ počinili ratni zločin.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Velikodušnost hrvatskih pobednika – ugašeno selo Grubore
Počinjući priču o tome da li je moguće da se, uz pomoć političkih kompromisa, postigne pomirenje Srba i Hrvata, Štrbac se vraća na početak veka, kada su, o ratu u bivšoj Jugoslaviji u celom regionu održavane konferencije, okrugli stolovi i naučni skupovi. Tada je, kako kaže, proklamovana parola „istina, odgovornost, pomirenje“.
„Mi iz „Veritasa“ smo rekli još, pre pomirenja i obeštećenje. Dakle, ovde je samo delić istine, što će danas predstavnici Hrvatske priznati javno. Odgovornosti nema nikakve, obeštećenja nikakvoga, pa kako onda možda može doći do pomirenja“, pita se on.
Preživeli “Oluju”: JEZIVE ISPOVESTI sportista posle progona Srba iz Krajine! Priče koje kidaju dušu
Štrbac se osvrnuo i na Milanovićev govor na proslavi operacije „Oluja“ u Kninu, kada je hrvatski predsednik citirao Vinstona Čerčila: „u ratu odlučnost, u porazu prkos i otpor, u pobedi velikodušnost, u miru dobra volja“.
„U Gruborima, su pobijeni svi koji su dole zatečeni, uništene, popaljene dvadeset i jedna od dvadeset i četiri kuće i sve štale i stogovi sena, sva stoka, i u polju i u štalama. Izmasakrirani su ti starci, bačeni živi u vatru. I gde je tu velikodušnost pobednika i dobra volja u miru“, kaže Štrbac.
Sa kim će se Hrvatska miriti, kada Srba nema?
Hrvatska je kapitalizovala svoju pobedu u ratu, istovremeno se prikazujući i kao žrtva, i kao pobednik, a uz pomoć svojih mentora, uspeli su da državu smeste u evroatlantske integracije. I sada je došlo vreme da se mirimo, komentariše Štrbac za Sputnjik.
„S kim će se miriti? Dole nema nikoga, pa su ih pokupili i odvezli i sad će im možda i predložiti, da im obnove kuće. Kome će obnoviti? Otišlo je nekoliko staraca koji će možda i prihvatiti to, ali gde nema mladih, radno i plodno sposobnih ljudi, nema ni budućnosti“.
Štrbac se slaže da Srbi u Hrvatskoj moraju da pronađu neku formulu za suživot – ostali su u Hrvatskoj, dele istu sudbinu sa većinskom nacijom i spremni su, kako bi im se približili na razne kompromise, kao što je odlazak na proslavu operacije „Oluja“, kako bi hrvatski zvaničnici zauzvrat, došli na komemoraciju u Grubore i kako bi srpska sela ponovo dobila struju, kako bi se obnovili vodovodi i izgradili putevi do njih.
Ali, dolazak na komemoraciju radi reelektrifikacije više od četrdeset srpskih sela ne ide jedno s drugim, kaže Štrbac.
„Pa to država koja je u svim evropskim i svetskim asocijacijama treba da uradi bez ikakvih uslovljavanja“, kaže.
Da bi se došlo do elektrifikacije, vodovoda i puteva treba sarađivati, takođe hrvatski zvaničnici treba da dođu na komemoraciju u Grubore, ali ne po cenu da predstavnik Srba u Hrvatskoj prisustvuje proslavi „Oluje“, koja je jedan od najvećih zločina prema narodu kome pripada, smatra Štrbac.
Žive ih spaljivali
25. avgusta 1995, pripadnici antiterorističke jedinice „Lučko“ u sastavu Specijalne policije Republike Hrvatske, tokom akcije „Oluja-obruč“ izvršili su zločin nad svim preostalim civilima srpske nacionalnosti zaseoka Grubori. Najstarija žrtva imala je 90 godina, a prosek godina žrtava je oko 70. Žrtve su, ili ubijene hicem u glavu ili su žive spaljene u svojim kućama.
Ubijeni su Marija Grubor (1905), Miloš Grubor (1915), Jovan Grubor (1930), Milica Grubor (1944), Đuro Karanović (1954) i Jovan Karanović (1922). Prve informacije o masakru saopštili su predstavnici UN, koji su se kritičnog dana nalazili u rejonu sela, pa ček i slikali specijalce kako izlaze iz sela.
Županijsko državno tužilaštvo u Zagrebu 2010. podiglo je optužnicu protiv trojice bivših pripadnika jedinice „Lučko“ zbog ratnog zločina nad srpskim civilima. Optuženi su Franjo Drljo, koji je bio komandir grupe, Božidar Krajina i Igor Beneti, a sud u Zagrebu ih je 2014. oslobodio. Na presudu je uložena žalba, koju je sud prihvatio pa je suđenje obnovljeno 2016. godine.
Komentari (0)