Neuspeli pokušaj SAD da napravi borbeno odelo, u stilu Ajronmena, poznatije kao TALOS, naveo je na zaključak da će vojni egzoskeleti zauvek biti deo naučno-fantastičnih filmova.
Ipak, Rusi već imaju koristi od takve tehnologije i reklo bi se značajnu prednost u trci s konkurentima.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Njihovi egzoskeleti – odela za borbu Ratnik – izrađuju se u Institutu za preciznu mehaniku, koji je deo čuvene državne korporacije ROSTEC.
Preuzimaju teret na sebe
Početna verzija Ratnika predstavlja egzoskelet koji, tvrdi se, olakšava vojniku da izvodi duže marševe i napade, dok nosi teret do 45 kilograma.
Egzoskeleti bez napajanja (ili pasivni egzoskeleti) preuzimaju teret od nosioca, uz pomoć opruga i druge tehnologije, kako bi “skladištili” i oslobađali potrebnu energiju.
Budući da im nije potrebno napajanje, poput američkog TALOS-a, ne trpe složene tehničke izazove naoružanih oklopnih sistema i ne ostavljaju korisnika s praznim baterijama.
Baterije su najveći izazov
“Najveći izazov je odabir materijala za egzoskelet . Oni treba da budu izdržljivi, ali i laki“, rekao je Albert Bakov, direktor Institutu za preciznu mehaniku za Forbes.
On nije mogao da otkrije sve detalje, ali pojedini izvori navode da je nova verzija Ratnika napravljena od karbonskih vlakana.
Iako je Bakov uveren da će egzoskeleti s napajanjem vremenom postati stvarnost, smatra da aktuelna tehnologija to ne može da izvede.
“Vrlo je jednostavno, niko još nije napravio bateriju odgovarajuće veličine sa zadovoljavajućim kapacitetom”, objasnio je on.
Ozbiljna ispitivanja na terenu
Prva verzija Ratnika – EO-1, podvrgnuta je ozbiljnim ispitivanjima u Siriji 2017. godine. Ovakav test pokazao se kao neophodan zbog težine ruske elektronike, koju nose operateri robotizovanog sistema za uklanjanje mina Uran-6.
“Operateri moraju da nose tešku komandno-kontrolnu konzolu na grudima“, ističe Semjuel Bendet, savetnik ruskog programa CNA za istraživačke centre, koji je specijalizovan za vojne bespilotne sisteme.
Upravljačka kutija teška je više od 40 kilograma, ali uz pomoć egzoskeleta operatori su mogli da se kreću brže, bez poteškoća.
“Treća ruka” za agresivno naoružanje
Pored nošenja opreme, egzoskelet može da posluži i u druge svrhe. Prema rečima Alberta Bakova, dizajn sa “trećom rukom” omogućava korišćenje teškog i vrlo agresivnog naoružanja.
To ruskim trupama omogućava da nose teže i moćnije oružje i veću količinu municije, u odnosu na vojnike koji nemaju pomenutu tehnologiju.
Semjuel Bendet dodaje da su ruski stručnjaci smislili različite šeme za unapređenje egzoskeleta – od mogućnosti kamufliranja do mikro-dronova.
Verzija 3. generacije, poznata pod nazivom Sotnik, obećana je za 2025. godinu, ali su Rusi realni kada je u pitanju napredak tehnologije.
Komentari (0)