Tužna životna priča Seke Aleksić: U ratu ostali bez svega, nije imala novac za užinu, majka se mučila...

Folk pevačica Seka Aleksić danas ima uspešnu karijeru i prelepu vilu u Staroj Pazovi u kojoj uživa u raskoši sa svojom porodicom.

Ipak, iako danas ima sopstveni mali raj i može sebi da ispuni i najsitnije hirove, to nije oduvek bilo tako. Seka je nekada veoma teško živela i o tome je često javno govorila, ističući da se ne stidi svoje prošlosti, koja je samo ojačala i naučila kako da se bori kroz život.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ona je, svojevremeno, otvorila i sopstveni blog u kome je opisala čitavu svoju životnu priču do detalja.

“Ratni vihor je nosio sve pred sobom. Napustili smo grad, ostavili sve. Nestale su uspomene, one opipljive stvari koje nemaju neku materijalnu vrednost ali nas sećaju na detinjstvo, a za nas same vrede najviše na svetu, sećaju na odrastanje, na lepe bezbrižne dane. Hiljade i hiljade ljudi ostali su bez krova nad glavom, bez posla, bez svega… Nismo znali gde su naši prijatelji, a onda su počele da stižu tužne vesti. Slušala sam kako odrasli pričaju o ljudima koje sam poznavala, o roditeljima mojih drugova, koji su izgubili svoje živote. Moju kuću, moje dvorište zamenila je trošna soba, naš prinudni smeštaj”, napisala je ona o početku teškog perioda svog života.

“Četvrti razred sam nastavila u Banji Koviljači. Bilo je teško biti tek tako prihvaćen od strane ostale dece, koja su već tri godine zajedno išla u školu. Koliko god pitoma, nežna i iskrena bića, deca znaju biti i surova. Pričala sam ijekavski što je njima bilo smešno. Nisam imala novca za užinu, nosila sam je od kuće. Nisam išla na ekskurzije, niti kao neki moji vršnjaci žiletom sekla patike da bih dobila nove koje su tada bile u trendu. Ja sam imala jednu sliku. Crno-belu sliku moje majke koja me drži u naručju. A moja majka je radila dva posla. Mučila se i trudila da ne budemo gladni, da nam nekako ublaži sve. Krila je svoju brigu, krila je svoj umor, nikad se nije žalila”, pisala je dalje Seka.

“Pored svega lošeg što nam je život doneo nije pokazivala mržnju, gnev… Učila nas je da cenimo rad. Nastavila je da se bori, nije pala, iako smo bili bez ičeg svog. Uveče, kada legnem ja bih sanjala budna. Maštala bih kako imam svoju kuću, dvorište kroz koje trčkara psić i laje. Maštala bih kako moja majka ima vremena da popije kafu sa prijateljicama, kako se smeje i uživa. Maštala sam da će realnost koju živimo jednog dana biti samo ružan san. Tako sam želela, tako sam jako želela da sve to što se desilo prođe, a znala sam da će proći, znala sam da će proći ako ne odustanem od onog što želim, da treba da se borim. Znate, život je takav, kao mirno more, a onda veliki talasi sruše sve u jednom mometu, a pred vama je vreme da sve ponovo izgradite”, bila je emotivna pevačica.

Ona je potom dodala i kako je njen san postao java i svetliji dani su konačno bili pred njom.

“San je postao java. Nisam se obazirala na one koji su me nazivali ružnim imenima, koji su pokušali da omalovaže moj rad, išla sam napred. Devijčica koja je pevala ispred ogledala sa dezodoransom u ruci je porasla i pevala pred hiljadama ljudi, na sceni, uz pratnju benda. Obišla sam mnoge zemlje. U dalekoj Kanadi u publici sam prepoznala svoju školsku drugaricu. Zagrlile smo se, krenule su nam suze. Surova realnost kroz koju smo prošli moja porodica i ja danas jeste samo ružan san, ali i lekcija. Ne prođe dan da se ne setim kako smo živeli i kako smo sve izgubili. Ne prođe dan da ne zahvalim Bogu što smo danas živi i zdravi”, napisala je ona.

B.K.