“Teško nam je pao nedostatak normalnog života i odvojenost od prijatelja. To je zapravo ta naša toplina koju teško sputavamo, jer navikli smo da se grlimo i ljubimo gde god se sretnemo. Trenutno je situacija obećavajuća i budi se ponovo optimizam, ali znate da smo posle prvog pika imali još veći optimizam, pa smo se opekli. Mi ćemo zaista doći u situaciju kada cifre budu dovoljno niske, ali plašim se da se ljudi ne opuste suviše.”
Ovako u intervjuu za Objektiv priča pukovnik dr Ivo Udovičić, komandant vojne bolnice Karaburma, koji kaže da više ne razmišlja o umoru, da ne treba nasedati na priču da postoji lek za kovid i da je pre neki dan, prvi put posle četiri meseca, otišao sa prijateljima na ručak.
Očigledno prijamo ovom virusu
Iako smo se nadali i mislili da će to do sada biti gotovo, situacija sa kovidom traje dugo i to je nešto što je sve iznenadilo, kaže dr Udovičić.
“Bilo je motivacije, ali onda je došao nesrećni drugi pik. I sada se opet nadamo i opet je počeo da se budi optimizam. Moramo se navići da živimo sa ovim virusom, jer on neće da ode. Njemu očigledno prijamo, dobro mu je i on će da kruži i da ostane. Naš sistem je toliko elastičan i uspeli smo da se prilagodimo, ali videćemo šta donosi jesen”, kaže dr Udovičić.
Bolnica i ulica su paralelni svetovi
Više ne razmišljam o umoru, ali stalno pričam sa kolegama da živimo u nekom paralelnom svetu, kaže pukovnik.
“Nama je zaista neprirodno i neshvatljivo da živimo jedan paralelan život. Kada izađemo iz bolnice, pa prođemo kroz grad i vidimo da ljudi sede blizu jedni drugih i ne vode računa onda se pitamo, šta mi uopšte radimo. O čemu mi govorimo svakodnevno, izbacujemo cifre, vidi se da nam je 70 odsto kapaciteta puno. Zašto?”, objašnjava naš sagovornik.
Ručak u bašti sa metar razmaka
Nije svaki kontakt zabranjen, ali treba voditi računa na koji način se ponašamo, kaže pukovnik Udovičić.
“Ja sam pre neki dan posle četiri meseca otišao sa prijateljima i kolegama na ručak. Seli smo u baštu, na dovoljnom razmaku jedni od drugih. Nismo se grlili i ljubili, nismo se čak ni rukovali. Došli smo sa maskama, skinuli ih dok smo ručali, sa metar razmaka, što je sasvim dovoljno”, kaže dr Udovičić.
Odmor je psihički neoophodan
Nalaze se načini da se lekari odmaraju, jer je drugačije nemoguće izdražati, kaže naš sagovornik.
“Naši lekari imaju pravo na godišnji odmor, moramo se organizovati. Ljudi se odmaraju i moramo da iskoristimo to, jer ako mi psihički ne izdržimo, ko će da leči ovaj narod. Uspevamo da se organizujemo, bez obzira što su kapaciteti popunjeni, moramo naći načina da odmaramo ljude. I nalazimo ih, jer nemoguće je izdržati”, kaže naš sagovornik.
Budite sigurno da leka nema
Za virus nema leka i sve ovo što pričaju, kao što je plazma ili “Favipiravir”, još nema ni jedan dokaz da pomaže, kaže naš sagovornik.
“Lečimo sa onim što imamo, po nacionalnim preporukama. Ali nemamo ni mi neko iskustvo da kažemo da je bilo koji lek napravio pomak ili neki iskorak, da smo sigurni da postoji rezultat. To ne postoji i budite sigurni u to. U odnosu na prethodnih mesec dana kada smo imali mlade ljude, ponovo su stariji sa komorbiditetima u bolnici. Sada su nam najteži pacijneti uglavnom ljudi srednjih godina, ali sa dosta komorbiditeta”, kaže dr Udovičić.
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)