Šta ako ne uspem? Šta ne bude kako sam planirao/planirala? Šta ako ne budem imao? Šta ako ne mogu da rodim? Šta ako se nikad ne udam? Šta ako ne bude bolje?
Ova i mnoga slična pitanja, svako od nas postavio je bar jednom u životu. I većina nas, živi, pa kako bude da bude. Jer šta ako se ne desi ništa od toga što smo mislili da hoće?
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mnogi ljudi suočavaju se sa parališućim strahom koji ih nekad sprečava da uživaju u sadašnjosti. Jer, na kraju dana, prošlost ne možemo izmeniti a budućnost možemo.
Po rečima psihologa definicija straha bi bila da je to intenzivna i neugodna i negativna emocija koju čovek doživljava kad vidi ili očekuje opasnost, bila ona realna ili nerealna. To je primarna, odnosno urođena, genetski programirana reakcija na preteći ili bolan sadržaj. Razvija se kod svih ljudi, nevezano za životnu dob.
Stres izazvan saznanjem da ne možete da utičete na ono što će biti, ume biti parališuće za neke ljude i čak im onemogućiti normalno funkcionisanje.
Primera radi, situacija sa virusom, kod mnogih ljudi upravo je stvorila takvo osećanje. Ovakav poremećaj zove se anticipativna anksioznost.
Simptomi
Anticipativna anksioznost može se kretati od prolazne nervoze do iscrpljujućeg osećaja straha.
Po rečima psihologa sa sajta Helathline, neki od simptoma su poteškoće u koncentraciji, problemi u upravljanju emocijama i raspoloženjem, emocionalna ukočenost, gubitak interesovanja za vaše uobičajene hobije, nemir, mmučnina ili gubitak apetita kao i problemi sa spavanjem.
Ovakvo stanje utiče da mnogo vremena provodite zamišljajući najgore slučajeve. Preterano fokusiranje na neželjene ishode takođe može povećati vašu frustraciju i beznađe.
Anticipativna anksioznost nije poremećaj
Po rečima stručnjaka, ovo je simptom drugih poremećaja a ne poremećaj za sebe. Zapravo, niz drugih poremećaja u sebi sadrži anticipativnu anksioznost kao jedan od simptoma.
Socijalna anksioznost (strah od javnog, negtivnog mišljenja), specifične fobije (strah od pauka npr, da će doći i naškoditi vam i sl.), panični napadi, postraumatski stres, itd, sve su poremećaji koji mogu uključivati i strah od budućnosti, odnosno budućih događaja.
Kako se nositi sa tim
Anticipativna anksioznost može uzrokovati puno nevolja i držati vas zaglavljene u petlji anksioznih misli. Fizičko zdravlje može uticati na psihu pa je bitno uraditi sve što je u vašoj moći da stanje primirite.
Anksioznost može uicati na san i obrnuto pa je bitno da izmorite telo i da smanjite kofein. Vežbanje, joga i slične aktivnosti, mogu pomoći u borbi protiv ovog stanja.
Iako anticipativna anksioznost utiče i na ishranu, čak i ako vam je muka ili nemate uopšte volju za jelom, ne bi trebalo da preskačete obroke.
Prirodno je brinuti se o lošim stvarima. Ali kad te brige prevagnu, podsetite se da trošenje previše vremena na razmišljanje o negativnim stvarima može da vas spreči da uživate u dobrim stvarima u životu.
Kada počnete da brinete o nečemu, zapitajte se: “Da li je ovo realna mogućnost?” Ako je vaš (iskren) odgovor ne, pokušajte preusmeriti energiju ka sadašnjem trenutku.
Ako je odgovor potvrdan, sasvim je u redu napraviti plan kako se izboriti. Zatim pokušajte da odbacite svoje misli – jer za sada ste učinili sve što možete.
Ako ste skloni da kritikujete sebe zbog svojih strahova i anksioznih misli, razmislite šta biste mogli reći prijatelju koji je imao slične misli. Verovatno biste ponudili pozitivnu podršku, a ne negativnu procenu, zar ne? Vežbajte to isto saosećanje sa samim sobom.
Pričajte o tome
Nije uvek lako razgovarati o onome čega se plašite, ali ponekad iskazivanjem tih strahova može da pomogne da se osete manje uplašeno.
Uvek podelite sa najbližim osobama da imate problem. Prijatelji i porodica mogu vam pružiti podršku slušajući i pružajući pozitivne smetnje, poput šetnje ili zajedničkog kuhanja obroka.
Razmislite o profesionalnoj pomoći
Ako vaše sopstvene strategije za prevazilaženje ne daju rešenje, isplati se potražiti stručnu pomoć. Anksioznost je prilično česta, a većini ljudi treba malo dodatne podrške da bi se s njom bolje snašli.
Kada potražiti pomoć
Anksioznost ima važnu svrhu: pomaže vam da se pripremite za moguću opasnost.
Budućnost nosi samo iznenađenja, tako da je normalno provesti neko vreme pitajući se šta je pred nama. To vam u stvari može pomoći – nikad nije loša ideja pripremiti se za niz mogućnosti.
Međutim, kada anticipirajuća anksioznost postane toliko ozbiljna da vas sprečava da uživate u sadašnjosti, možda je vreme da potražite stručnu pomoć.
Nesigurnost može biti zastrašujuća, posebno kada želite da se zaštitite od štetnih i negativnih ishoda. Budućnost nije moguće predvideti, te je važno pronaći načine suočavanja sa nepoznatim kako ove brige ne bi stvarale probleme u vašem životu.
Komentari (0)