Možemo li bez ogovaranja? Test TRI SITA pokazuje sve mračne strane naših reči

Ništa kao dobar trač, zar ne? Ili zapravo ne.

Sa jedne strane, u ljudskoj je prirodi da voli da i sluša ali nekad i širi pikanterije iz života drugih. Neko bi mogao reći da u tome nem ništa loše dokle god je bezazleno ali, da li je ogovaranje ikada bez posledica?

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Neke studije su pokazale da ovakav vid razmena informacija čini od 65 do 90 odsto svakodnevnih razgovora. Najčešće se tračari o onima koji su bolji, baš da bi ih srozali na neki način.

Koliko puta smo svedočili u medijima koliko neproverena informacija može da utiče na život neke osobe, pa i da potpuno uništi karijeru.

Iste stvari događaju se i svakodnevno.

Možda će neko započeti priču o tome kako je neka devojka lakog morala iako to zapravo nije, ili da “taj neko mora da se nakrao, kad ima toliko para”.

A to što nit je ta devojka sa te druge strane, niti možda ta druga osoba krade, već radi od jutra do mraka, uglavnom nije bitno, jer dok se dokaže istina, druga strana je već na stubu srama.

Test tri sita upravo pokazuje zašto bi trebalo paziti šta govorimo, da nas ne bi pojeo sopstveni otrov.

Test tri sita

U staroj Grčkoj Sokrat je bio poznat po tome što je veoma visoko cenio znanje. Jednog dana poznati filozof je sreo poznanika, koji mu je rekao:

“Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?”

“Samo trenutak”, zaustavio ga je Sokrat. “Pre nego što mi bilo šta kažeš, želeo bih da napraviš kratak test. Ime mu je “Test tri sita””.

“Test tri sita?”

“Tako je”, nastavi Sokrat. “Pre nego što mi budeš govorio o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da razmisliš o tome šta mi želiš reći i propustiš svoje reči kroz posebna sita. Zato se i zove Test tri sita”.

“Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina”?

“Ne”, odgovori čovek, “u stvari, upravo sam čuo i…”

“U redu”, reče Sokrat. “Dakle, ne znaš zasigurno da li je to istina ili nije. Probiramo sa drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro o mom prijatelju?”

“Ne, upravo suprotno…”

“Znači tako”, nastavi Sokrat, “želiš da mi ispričaš nešto loše o njemu, ali ne znaš da li je to istina. Ali, još uvek možeš napraviti test, na raspolaganju ti je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želeo da mi ispričaš o mom prijtelju?”

“U stvari, ne…”

“Dakle”, zaključio je Sokrat, “ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?”

Mali broj ljudi priznaje da voli ogovaranje. Prema jednoj anketi koju je objavio nemački zavod za statistiku, polovina ljudi kaže da tračari ređe od jednom mesečno ili nikada. Tek 11 odsto ljudi priznaje da to čini svakodnevno. Trač je gotovo jednako posvećen komšijama, kolegama, rođacima i prijateljima, nešto manje šefovima, a najređe životnom partneru, piše Dojče Vele.

Moralni kod većine društava osuđuje pričanje o ljudima iza njihovih leđa. Trač se vidi isključivo kao samoživo ponašanje sa ciljem da se manipuliše ljudima, da se na njih utiče sa zlim namerama.

Kada nekome pričate o osobi koja nnije prisutna, logično je da na neki način utičete na mišljenje te osobe o ovoj drugoj. Tako se šire predrasude i glasine koje brzo mogu da poprime razmere mobinga. Nije čudo što trač bije loš glas.