Mnogi su sve više zabrinuti šta će neko da kaže za njih ili kako će da ih percipira u svojoj glavi, a to je posebno izraženo u današnje vreme društvenih mreža.
Ovo je problem koji dosta može da optereti osobu i da joj degradira samopouzdanje u potpunosti.
Većina će se pomiriti sa ovom činjenicom, ali drugi će se obratiti stručnjacima i proveriti šta mogu da urade da to promene, što je uradila i novinarka Mashable-a Rejčel Tompson.
Problem društvenih bića
Prvo je kontaktirala psihologa, dr Maru Klemih, koja je rekla da se mi u trenucima kada se osećamo nesigurno i gubimo osećaj unutrašnje vrednosti, trudimo to da kompenzujemo ponašanjem koje uključuje traženje priznanja drugih: “Kao ljudi svi delimo urođeni poriv da se spajamo sa drugima. Težimo inkluziji, a odbijanje znači isključivanje i to razumljivo izaziva strah.”
Mnoga istraživanja su pokazala da odbijanje kod dosta ljudi aktivira iste delove mozga kao i fizička bol, a to objašnjava zašto nas neodobravanje toliko emocionalno boli i zašto je bol toliko intenzivna.
Problem društvenih mreža
U današnje vreme dodatni problem predstavljaju i društvene mreže koje su istovremeno postale i mesta koja izazivaju nesigurnost, ali i mesta na kojima hranimo naše samopouzdanje. Broj lajkova tera nas da propitujemo svoje odluke, svoj izgled pa čak i sopstveni život.
Književnica Đija Tolentino u svojoj je knjizi “Trick Mirror: Reflections on Self-Delusion” napisala da internetom upravljaju stimulacije koje nas onemogućavaju da postanemo potpune osobe dok god održavamo interakciju. Ukratko, ljudi se ponašaju kao laboratorijski miševi u eksperimentima koji uključuju neki oblik nagrade.
Baš zato “skrolujemo” u neprestanoj potrazi za kratkotrajnim užicima, bili to komplimenti ili nešto što će nas razljutiti. Upotreba Fejsbuka, Instagrama i Tvitera je nalik igranju igara na sreću koja vam daju do znanja da li vas vole ljudi ili ne.
Ono što za početak možete da uradite je da ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama, a to će vam svakako predložiti i stručnjaci.
Problem našeg stava prema društvu
Klemih sugeriše da za početak treba da budete hrabri i iskreni sami sa sobom i da sebi postavite sledeća pitanja: Odakle dolazi moja želja za priznanjem? Možda ćete morati da se prisetite sopstvene prošlosti kako biste to otkrili, a to nije uvek ugodno iskustvo. Vrlo često se radi o nečemu što ste razvili u detinjstvu. Jeste li osećali potrebu za roditeljskom ljubavlju pa ste smišljali načine kako da dobijete njihovo priznanje? Jeste li imali problema s tim da u školi pronalazite prijatelje pa ste s vremenom razvili strah od odbijanja? Kada otkrijete odakle sve dolazi, možete identifikovati i tipove situacija koje vam izazivaju potrebu za priznanjem.
Ukoliko se borite sa strahom od odbijanja, možete razviti potrebu za validacijom koja se manifestuje kao ugađanje ljudima, trošite previše emocionalne energije brinući o tome šta drugi misle o vama, a ponekad čak i razvijate mentalne scenarije ili vežbate šta ćete reći kako bi sve glatko proteklo.
“Ponekad jednostavno previše brinemo o tome što ljudi misle o nama, a to je posebno vidljivo u trenucima kada patimo od manjka samopouzdanja ili smo u potrazi za stabilnošću u životima. Naše samopouzdanje postaje previše povezano s onime što drugi misle. To pak može dovesti do manjka samopouzdanja i potrebe za validacijom”, kaže Klemih.
Kako rešiti ovaj problem?
Konačan odgovor nije jednostavan i radi se o dugom i teškom procesu za koji ne postoje jednostavna rešenja. Jedan od načina kako početi s analizom sopstvenog ponašanja je vođenje dnevnika. Imaćete vremena i prostora razmišljati o svojim postupcima jer to je nešto o čemu dovoljno ne razmišljamo. U isto vreme, hvatamo se ukoštac sa sopstvenim emocijama i to kao posledicu može imati povećanje svesti o tome šta radimo.
Ljudi koji preterano brinu o tome da sve oko sebe zadovolje prečesto ne znaju da postave jasne granice, a to je bitno.
“Kada ne znamo reći ne zbog želje da svima ugodimo to postaje bitnije od prikladnih granica pa je dobro vežbati kako objasniti nekome zašto ga morate odbiti. Budite iskreni prema sebi i zapitajte se da li to radite zato što je dobro za vas ili zato što tražite tuđe priznanje ili zato što izbegavate neodobravanje”, govori Klemih.
Naravno, menjanje načina na koji razmišljate neće biti jednostavan proces, jer biti čovek znači brinuti za ono što drugi misle o vama. Bitno je da ne zaboravite da ne vodite samo vi ovu bitku.
Komentari (0)