Klimt je, inspirisan freskama, naslikao austrijsku Mona Lizu: Tajna portreta Adele Bloh-Bauer

Dela Gustava Klimta su sada jedna od najčuvenijih u pop k0ulturi. Često možemo da ih vidimo u vidu mnogih reprodukcija na brojnim predmetima za svakodnevnu upotrebu. Ovaj enigmatični slikar rođen je na današnji dan 1862. godine,u Beču. Bio je austrijski simbolistički slikar i jedan od osnivača Bečke secesije.

Najpoznatiji je njegov “zlatni period”, tada je bio inspirisan freskama i želeo je da normalne ljude prikaže poput svetaca.  Tada su nastle dve čuvene slike – “Poljubac” i “Žena u zlatu”. Najpopularniji je Klimtov “Poljubac”, ali najenigmatičnija je slika koja predstavlja portret Adele Bloh-Bauer. Njen prvi portret, koji je bio poznat pod nazivom “Žena u zlatu” je portret na kome je klimt najduže radio. Na platno je nanosio listiće zlata i srebra, kao i uljane boje.

Portret je veličine 138 sa 138 centimetara, i prikazuje gospođu Bloh-Bauer kako sedi na zlatnom tronu ili stolici, ona je bila model na mnogim slikama.

Frenk Vitford, kritičar i istoričar umetnosti, smatra da je efekat zlata čini da mi vidimo kako Adel biva uklonjena sa zemaljske ravni. Smatra da ovo delo predstavlja prvu fresku koja prikazuje pravu ženstvenost. Naziva se austrijskom Mona Lizom.

Ova slika je imala komplikovanu istoriju, prvo je bila u vlasništvu same Adel, a zatim u vlasništvu porodice, zajedno sa “Portretom Adele Bloh-Bauer II”. Međutim, nacisti su je konfiskovali tokom Drugog svetskog rata. Slika je nakon rata postala deo postavke Austrijske galerije “Belvadir”, ali su joj nacisti promenili ime u – “Žena u zlatu”. Tako su hteli da izbrišu poreklo čuvene slike, nisu hteli da se zna da je Mona Liza Austrije član uticajne jevrejske porodice. Ovo se dešavalo sa mnogim slikama čuvenih slikara.

Međutim, Adela Bloh-Bauer je povratila svoj identitet 2000. godine, kada je potomkinja Bauerovih Marija Altman tužila Republiku Austriju. Priča je tada šokirala javnost i svi su mislili da je Altmanova potpuno izgubila razum. Ceo svet je saznao za priču o penzionerki koja je tužila čitavu državu. Marija je uspela da dokaže da 5 Klimtovih slika pripada njenoj porodici, i da Austrija ne može da kaže da osuđuje nacističku politiku ukoliko podržava njihovu krađu umetničkih dela.

Altmanova je dobila tužbu i sliku je odnela za Ameriku, gde je ona živela sve do svoje smrti. Pošto toliko vredno delo nije mogla da drži u svom domu prodala ga je na aukciji 2006. godine za 135 miliona dolara, što je tada bio rekord. Uslov je bio da ona može da posećuje sliku svoje bake kada god poželi. Drugi portret je za 88 miliona dolara kupila Opra Vinfri.

Godine 2015. je snimljen film o ovom neobičnom događaju, a lik Marije Altman tumači maestralna Helen Miren.

N.T.

Možda vas zanima

Oglasila se policija u Beču o nestanku Danke Ilić, snimak podigao sve na noge

Srbin iz Beča ukazao na nelogičnost – snimak na kom je navodno Danka ima veoma čudan detalj

Srbin koji je snimio devojčicu u Beču za koju se sumnja da je nestala Danka, opisao dramatičnu scenu

Bečka policija pokrenula istragu zbog nestale Danke: Oglasila se i Ambasada Srbije u Austriji



Izvor: Objektiv.rs