Kada je Amerikanka koja je u Japan stigla poslovno, čula šta poslodavac nudi zaposlenima, u prvi mah nije verovala. Radnici se podstiču da u kancelariju donesu sopstveni jastuk, a tokom dana imaju 45 minuta,tokom kojih mogu da zaista odspavaju. Prvo joj je delovalo nezamislivo da se spavanje na poslu, ne samo toleriše, već i preporučuje. Sutradan je u kancelariju stigla spremna, sa svojim jastukom. Po sopstvenom priznanju, posle podnevnog “resetovanja” zaključila je da je ovo jedna radna tradicija koju bi Amerika morala da pozajmi.
Kad je san znak vrednoće
Postoji pojam inemuri, koji se doslovno prevodi kao “spavanje dok si prisutan”. U Japanu dremanje na poslu nije samo dozvoljeno, već se smatra znakom posvećenosti poslodavcu, jer onaj ko spava za stolom verovatno radi toliko da nema vremena da se naspava noću. Dok bi u mnogim zemljama klonulu glavu na sastanku neko protumačio kao lenjost, u Japanu se zaspati na poslu smatra znakom vredne i savesne osobe.
Narod koji najmanje spava
Razlog zbog kog je dremka tamo toliko prihvaćena leži u brojkama. Prema istraživanju OECD-a iz 2021, Japanci u proseku spavaju oko sedam sati i 22 minuta, što je najmanje od svih članica obuhvaćenih poređenjem. Taj prosek je, prema japanskim zdravstvenim izvorima, više od sat vremena kraći od ukupnog prosečnog trajanja sna u poređenju koje iznosi osam sati i 28 minuta.
Slika je još ozbiljnija kada se pogleda domaća statistika. Istraživanje japanskog Ministarstva zdravlja iz 2023. pokazalo je da 38,5 odsto muškaraca i 43,6 odsto žena spava manje od šest sati noću. Na to se nadovezuju i duga putovanja do posla, jer japanski radnici u proseku provode sat i petnaest minuta u putu u oba pravca, a stanovnici Tokija čak sat i po. Pojam “dužnik sna” (suimin fusai) ušao je među najpopularnije reči godine još 2017.
Država je počela da reaguje. Vodič japanskog Ministarstva zdravlja objavljen u februaru 2024. savetuje odraslima da spavaju najmanje šest sati dnevno.
Kompanije koje su dremku uvele u radni dan
Neke firme su otišle korak dalje od ćutljivog tolerisanja. Građevinska firma Okuta u blizini Tokija dozvoljava zaposlenima dvadesetominutni “power nap” za stolom ili u prostoriji za odmor, a pravilo je uvedeno po nalogu predsednika kompanije Isamua Okute i pokazalo se kao veliki hit. Čak je i Nestle otvorio kafić pod imenom Suimin Café, gde se soba za dremku može rezervisati na 30 minuta.
Pojavili su se i neobični proizvodi. Dve japanske kompanije razvijaju “nap box” u kojem se spava u uspravnom položaju, poput flamingosa, uz oslonac za glavu, kolena i leđa, ali taj proizvod je, prema poslednjim dostupnim podacima, još bio u fazi dizajna.
Šta kaže nauka o kratkom snu
Stručnjaci savetuju da dremka ne bude predugačka. Preporučuje se oko 20 minuta, a po mogućstvu ne posle četiri popodne, da se ne poremeti noćni san. Predugo spavanje može doneti obrnut efekat, odnosno ošamućenost po buđenju.
Američke brojke govore u prilog onima koji zagovaraju više odmora. Studija organizacije Rand iz 2016. procenila je da SAD zbog nedostatka sna godišnje gube 411 milijardi dolara.
Pouka s druge strane planete
Ostaje pitanje da li bi američka (ili bilo koja evropska) kancelarija zaista prihvatila ovakvu praksu. Japanski primer ipak nije bez senke, dremka je tamo i posledica prekomernog rada, a ne samo mudre kadrovske politike. Ipak, ideja da se kratki odmor tretira kao deo posla, a ne kao njegovo kršenje, sve više osvaja i druge zemlje.
Komentari (0)