Diplomate i ministri zemalja Evropske unije razgovaraju o mogućnosti ozbiljnog incidenta sa većim brojem žrtava u okviru sve češćih hibridnih napada za koje evropski zvaničnici optužuju Rusiju.
Razgovori unutar EU usmereni su na raspoređivanje timova za hitne intervencije, oslobađanje dela sredstava iz evropskih fondova za pomoć pogođenoj državi, kao i na način na koji bi lideri institucija EU trebalo da komuniciraju u slučaju ozbiljnog incidenta, rekao je jedan zvaničnik EU za Politico.
– Moramo biti spremni za nešto ozbiljno. Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što bi izazvalo više žrtava, nije isključen – rekao je visoki diplomata EU.
Drugi zvaničnik EU ocenio je da je, imajući u vidu obim ruskih aktivnosti, samo pitanje vremena kada će biti žrtava.
– S obzirom na obim i razmere ruskog delovanja, pre ili kasnije moraće da bude žrtava. Čista je sreća što ih do sada nije bilo – rekao je on.
“Veoma zbunjujuće“
Evropska unija suočava se sa gotovo svakodnevnim izveštajima o takozvanim hibridnim napadima, terminom koji EU i NATO koriste za opisivanje aktivnosti koje se nalaze ispod praga direktnog ratnog čina.
U utorak je, prema navodima bugarskih zvaničnika, nekoliko mornara proglašeno nestalim nakon što su dronovi potopili jedan brod u Crnom moru.
Pre toga dogodio se incident na aerodromu u Lajpcigu, izbio je sumnjiv požar na poljskoj zemaljskoj stanici koja obrađuje komunikacije Starlinka, a otkriven je i plan postavljanja zapaljivih naprava u transportnim čvorištima širom EU i Velike Britanije. Sve to prati i niz incidenata povezanih sa narušavanjem vazdušnog prostora.
– Sasvim je očigledno da će, dok Rusija koristi sve smrtonosnija sredstva kako bi testirala našu spremnost i volju da preduzmemo kontramere, u jednom trenutku biti žrtava. U jednom trenutku, namerno ili nenamerno, upravo to se dešava – rekla je Teja Tiilikainen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji.
Ukoliko bi u napadu za koji se sumnja da je nameran stradalo više građana zemalja EU ili NATO, pritisak na obe organizacije da reaguju bio bi ogroman.
– Veoma se plašimo da će u jednom trenutku biti oduzet život nekog saveznika – rekao je jedan diplomata NATO, ocenjujući da bi tada „pritisak bio veoma veliki“ da se reaguje.
Međutim, razgovori na nivou EU izazivaju kritike iz pojedinih prestonica, uz ocene da Unija prelazi granice svoje bezbednosne uloge i potencijalno duplicira ključne funkcije NATO, transatlantskog saveza koji je oslonac evropske bezbednosti već osam decenija.
– Postoji rizik da to bude veoma zbunjujuće za donosioce odluka na svim nivoima. Ako dođe do konfuzije ili preklapanja, to može usporiti donošenje odluka, što ima posledice jer je vreme uvek od ključne važnosti – rekla je Oana Lungesku, saradnica britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe i bivša portparolka NATO.
Preklapanje procedura
Dodatni problem predstavlja nedostatak bezbednih komunikacionih sistema na nivou EU, kao i sumnje da bi osetljive informacije razmenjene tokom sastanaka ambasadora mogle da procure, navodi više diplomata.
Izveštaji da je bivši mađarski ministar spoljnih poslova sadržaj razgovora na najvišem nivou podelio sa svojim ruskim kolegom dodatno su pojačali zabrinutost. Zbog toga su neke prestonice odlučile da najosetljivije informacije razmenjuju isključivo kroz NATO formate.
– Moja vlada je veoma sumnjičava kada je reč o deljenju osetljivih obaveštajnih podataka u Komitetu stalnih predstavnika, pa čak i u sali u kojoj se sastaju lideri. Ili se to pojavi u medijima ili ode direktno u Moskvu – rekao je diplomata jedne zemlje sa istočnog krila EU.
Zabrinutost se poklapa sa naporima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ojača bezbednosnu ulogu EU.
U svom poslednjem govoru o stanju Evropske unije u Strazburu, bivša nemačka ministarka odbrane predložila je „hitni bezbednosni protokol“ koji bi državama članicama pomogao da koordiniraju odgovor upravo u scenariju o kojem se sada razgovara.
Očekuje se da taj protokol, zajedno sa predlogom fon der Lajen za formiranje „Evropskog saveta za bezbednost“, bude deo nove „Evropske bezbednosne strategije“, čije je objavljivanje planirano za početak novembra, navode dvojica diplomata.
Međutim, više diplomata usprotivilo se tim predlozima, uz obrazloženje da bi za njihovo uspostavljanje bili potrebni meseci i da bi mogli da dupliraju postojeće mehanizme EU.
Jedan visoki diplomata smatra da bi, umesto stvaranja novih formata koji dodatno komplikuju proceduru, EU trebalo da ojača mehanizme za odgovor na krize koje već ima.
– Veoma nam je neprijatno zbog tog hitnog bezbednosnog protokola. Mi već imamo mehanizme. Ako dođe do krize, imamo Integrisani politički odgovor, IPCR, koji je veoma dobro funkcionisao tokom pandemije i drugih kriza – rekao je diplomata.
„Putin ne mari ko donosi odluke“
IPCR je uspostavljen u okviru Lisabonskog ugovora i omogućava državi koja predsedava EU, na zahtev pogođene zemlje, da sazove hitne sastanke na kojima učestvuju stručnjaci iz NATO, Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.
U slučaju velikog hibridnog napada, odluka o tome kako će se reagovati i dalje je prvenstveno na pogođenoj državi.
Francuska je aktivirala član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji nakon terorističkih napada u Parizu 2015. godine, što je do sada jedini slučaj primene klauzule o uzajamnoj pomoći. Lungesku je, međutim, ukazala da je to bila „politička odluka“ Pariza koja nije dovela do značajnije međusobne pomoći, osim koordinacije istraga o terorizmu između Francuske i Belgije.
Kako bi se izbegla konfuzija oko toga ko šta radi u slučaju napada sa velikim brojem žrtava, Lungesku smatra da bi NATO i EU trebalo da podele odgovornosti.
Prema njenom predlogu, NATO bi trebalo da se bavi razmenom obaveštajnih podataka i vojnim odvraćanjem, dok bi EU bila usmerena na civilni odgovor.
Tiilikainen ocenjuje da su napori EU da koordinira odgovor na hibridne napade korisni, ali samo u određenim granicama. Istovremeno, upozorila je da oni nisu uporedivi sa merama otpornosti na nacionalnom nivou, poput finskog pristupa „sveobuhvatnoj bezbednosti“.
Lungesku je naglasila i da Moskva ne pravi razliku između EU i NATO.
– Iskreno, Vladimir Putin ne mari da li se odluke donose u Komitetu stalnih predstavnika EU ili u Severnoatlantskom savetu NATO. To nije način na koji Moskva razmišlja – rekla je ona.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)