Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da je proširenje u interesu Evropske unije i prilika da ona bude jača, zbog čega se Kolegijum složio da se na narednom samitu EU raspravlja o pet koraka proširenja.
Ona je na konferenciji za medije nakon sastanka Kolegijuma evropskih komesara rekla da je na njemu usvojeno saopštenje o pripremi za širu Uniju i u kome se procenjuje koliko je EU spremna za proširenje i kakva prilagođavanja treba da se urade kako bi se prilagodili brojnijem članstvu.
Kos je ponovila da je usvojeno pet koraka od kojih prvi podrazumeva praktična rešenja o upravljanju, vladavini prava i politikama, a u okviru toga je izdvojila upotrebu prelaznih ili prenosnih klauzula (pasarele) i proširenje glasanja kvalifikovanom većinom tamo gde to ugovori predviđaju.
“Moguće je smanjiti broj oblasti u kojima jedna zemlja sama može da stavi veto na odluke koje svi ostali podržavaju, na primer o sankcijama ili u borbi protiv poreskih prevara, ili u procesu pristupanja gde su međukoraci između otvaranja i zatvaranja poglavlja. Kada pregovaramo i zaključujemo međunarodne sporazume, treba da izbegavamo pribegavanje mešovitim sporazumima. Veća Unija treba da bude fleksibilnija Unija – mogli bismo da iskoristimo poboljšanu saradnju.
To znači da grupa zemalja ide napred, sa mogućnošću da se druge pridruže kasnije”, rekla je Kos.
Prema njenim rečima u okviru ovog koraka trebalo bi da se prošire izveštaji o vladavini prava na druge zemlje kandidate.
Kao drugi korak ona je navela ambiciozniji okvir za postepenu integraciju i podsetila na raspravu o mogućim promenama u metodologiji proširenja gde su predstavljene tri mogućnosti – status kvo, poboljšana postepena integracija i obrnuto članstvo.
“Države članice su rekle da ne žele obrnuto članstvo. Dakle, postepena integracija ima veze sa tim kako da se prodube mogućnosti postepene integracije. Želimo da budemo mnogo ambiciozniji da integrišemo naše zemlje kandidate u odabranim delovima Unije pre članstva”, rekla je Kos.
Pojašnjava da postepena integracija nije zamena za punopravno članstvo, već je akcelerator za proširenje.
“To je most između geopolitičke potrebe za stabilizacijom našeg kontinenta dok težimo proširenju zasnovanom na zaslugama. Postepena integracija će zahtevati dva ključna sastojka – napredak u reformama za zemlje kandidate i strateško usklađivanje. I ovo je novina – kada kandidati ispune standarde, trebalo bi da budu u mogućnosti da učestvuju u strateškim sektorima gde postoje jasne obostrano korisne strane za sadašnje i buduće države članice, kao što su energetika, transport, veštačka inteligencija, bezbednost ili odbrana”, rekla je Kos.
Kao treći korak, rekla je Kos, predložen je zajednički okvir za zaštitne mere za pristupanje za sva buduća proširenja, što znači da će sve države članice da uživaju jednaka prava, ali i nove članice.
“Da bi se pridružile našoj uniji, zemlje moraju da ispune veoma visoke standarde vladavine prava. Moramo da budemo sigurne da nakon pristupanja nikada više ne padnu ispod tih standarda. I to je ono što smo naučili iz iskustava u prošlosti: radi se o zaštiti nas samih. Predlažemo jače mere zaštite za svaku novu državu članicu od ozbiljnog nazadovanja u odnosu na obaveze preuzete tokom novog pregovori, posebno u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava. Govorim o članu 2, kao i o članu 4, koji je takođe važan i nov, a odnosi se na ozbiljna kršenja principa lojalne saradnje”, rekla je ona.
Kos je naglasila da bi to za sobom moglo da povuče obustavu finansijske podrške ili ograničavanje prava glasa, što je svojevrsna mera predostrožnosti kako bi EU mogla da reaguje ukoliko se za to ukaže potreba.
“I što je važno: ti zaštitni mehanizmi će se primenjivati samo u slučaju kršenja pravila”, rekla je Kos.
Kos je navela i da je četvrti korak uticaj pristupanja na politike Unije, budući da je procenjeno da EU u većini oblasti politika može da apsorbuje proširenje u ovom trenutku, ali da postoje oblasti u kojima će biti potrebna prilagođavanja.
Kao primer ona je navela Ukrajinu gde obim, struktura i izuzetno visoka produktivnost njenog poljoprivrednog sektora nalažu razmatranje takozvanih ciljanih aranžmana, isključivo za osetljive poljoprivredne proizvode.
Kao peti korak ona je navela mapu puta za zemlje kandidate i rekla da su identifikovane četiri zemlje koje prednjače u procesu – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, a koje su tokom proteklih godina ostvarile značajan napredak u pogledu spremnosti.
“U izveštajima o proširenju koji će biti objavljeni krajem 28. oktobra, nameravamo da predstavimo okvirne mape puta za ove zemlje. Želimo da im pomognemo da održe tempo reformi, a te mape puta će definisati naredne korake. One će sadržati okvirne vremenske rokove i jasno definisane ciljeve. To će nam obezbediti veću predvidivost na putu ka pristupanju”, rekla je Kos.
Kao zaključak Kos je naglasila da će se proces proširenja i dalje zasnivati na pojedinačnim dostignućima kandidata i neće biti prečica.
“Nadamo se da će ovaj dokument označiti početak rasprave o tome kako da se danas pripremimo za snažniju Evropu kakvu želimo u budućnosti. Komisija poziva Evropski savet i Evropski parlament da unaprede rasprave o institucionalnim pripremama i merama politika. U Evropskoj komisiji, operativni nastavak aktivnosti odvija se u četiri pravca. Kada kažem operativno, mislim na to da ćemo odmah pristupiti realizaciji”, rekla je ona.
Kos je dodala da će se najpre predstaviti mape puta za najnaprednije zemlje kandidate, koje će biti objavljene zajedno sa izveštajima o proširenju, a zatim će se pripremiti naredni koraci za unapređenu postepenu integraciju.
Komisija će napraviti pregled postojećih instrumenata postepene integracije i predložiti ambiciozan novi pristup, takođe krajem oktobra.
“Narednih dana ćemo izraditi detaljan zajednički okvir za zaštitne mehanizme. Primenićemo ih prvo na Crnu Goru, s obzirom na to da već radimo na pripremi sporazuma o pristupanju. I uzećemo u obzir našu procenu poljoprivrednog sektora Ukrajine kada budemo razgovarali o otvaranju Klastera 5 za tu zemlju”, rekla je Kos.
Kako je rekla proširenje je danas moguće, ali postoje oblasti u kojima uočavamo izazove koje moramo da rešimo.
“Jedna od njih se odnosi na efikasnije institucije i fleksibilnije i delotvornije donošenje odluka. Kada je reč o vladavini prava i iskrenoj saradnji, predlažemo mehanizme za odlučnije reagovanje na ozbiljna kršenja pravila. To može da podrazumeva obustavu finansiranja ili ograničenje prava glasa. Sada ćemo ove ideje razmotriti sa državama članicama i raditi na tome da stvorimo veću, ali i snažniju Evropsku uniju, sposobnu da sama oblikuje svoju budućnost”, zaključila je Kos.
Komentari (0)