Predsednik Nemačke tajne službe za inostranstvo (BND) Martin Jeger rizik od sukoba Nemačke s Rusijom smatra realnim. “Nemačka je u opasnosti da bude uvučena u nasilni sukob s Rusijom”, rekao je Jeger na redovnom godišnjem javnom saslušanju pred Parlamentarnim nadzornim odborom Bundestaga.
“Pokušaj napada u Lajpcigu samo je jedan primer za tu tvrdnju: trenutno ni od jedne druge zemlje ne dolazi tako direktna, sveobuhvatna i konkretna pretnja Nemačkoj”, upozorio je Jeger. Ruske obaveštajne službe deluju “veoma profesionalno i bezobzirno”. Stoga je opasnost od napada na ciljeve u Nemačkoj “i dalje stvarna i prisutna”. U sadašnjoj su situaciji obaveštajne službe zato “prva linija odbrane”, naglasio je predsednik BND-a.
Jeger: Rusija vodi “senoviti rat”
Rusko rukovodstvo, kako je rekao, posebno želi “da obezbedi da se ubuduće u Berlinu i drugim evropskim glavnim gradovima ne donose političke odluke protiv Moskve”.
Osim toga, Moskvi je stalo do toga da zaustavi evropsku podršku Ukrajini. Od leta se ruski način ratovanja protiv Ukrajine znatno zaoštrio. Istovremeno Rusija pokušava da onemogući isporuke oružja. “Rusija protiv nas vodi rat u senci: taj neobjavljeni rat ne može da se obuhvati uobičajenim vojnim ili pravnim kategorijama”, objasnio je Jeger. “Moramo da se pripremimo na pokušaje zastrašivanja i dalja mešanja.” Verovatno će biti i novih nuklearnih pretnji.
Veliki napad Rusije nije očekivan
Trenutno BND ipak ne vidi naznake velikog napada Rusije na područje NATO-a. Međutim, posebno bi na Baltiku moglo da dođe do “vojnih aktivnosti Rusije niskog intenziteta”. Predsednik Saveznog ureda za zaštitu ustava (BfV), (unutrašnjoj tajnoj službi), Sinan Selen takođe je istakao spremnost Rusije na sabotaže i ubistva.
“Već smo uspeli da postignemo uspehe u odbrani”, dodao je. Ali situacija se i dalje zaoštrava, zbog čega nemačke obaveštajne službe svoje sposobnosti moraju da prilagode sposobnostima drugih evropskih partnerskih službi. Dok su se ruski pokušaji uticaja u prošlosti usredsređivali na savezne izbore, to je u poslednje vreme postalo vidljivo i uoči pokrajinskih i lokalnih izbora, rekao je Selen. Cilj je dezinformacijama “sejati razdor i nesigurnost”.
Postupanje u slučaju moguće vlade sa AfD-om
Selena su na saslušanju pitali i o posledicama moguće vladine koalicije sa AfD-om u Saksoniji-Anhaltu. Važno je imati na umu “otpornost i integritet” kako bi Ured za zaštitu ustava ostao sposoban za saradnju prema unutra i prema van, odgovorio je Selen.
Pritom je s jedne strane reč o tome “da će državni akteri pokušati da prodru u naše službe kako bi došli do informacija”. S druge je strane reč i o sopstvenim bazama podataka. Informacije u osetljivim područjima, posebno u “područjima koja su možda u posebnom fokusu, na primer, Rusije”, moraju biti apsolutno zaštićene, rekao je.
“Tu možda neće biti moguće sveobuhvatno deljenje informacija”, rekao je Selen aludirajući na potencijalnu spremnost delova AfD-a da tajne informacije prosledi Moskvi. I Martina Rozenberg, predsednica Vojne službe za zaštitu (MAD), izvestila je o rastućim pretnjama. Bundesver je jednako tako “ugrožen višestrukim opasnostima spolja i iznutra”, rekla je.
Godišnje javno saslušanje
Selen, Jeger i Rozenberg poslanicima Parlamentarnog nadzornog odbora obično stoje na raspolaganju za pitanja samo na tajnim sednicama. Samo jednom godišnje održava se javno saslušanje. U ovom su sazivu u odboru koji nadgleda službe zasad zastupljeni samo parlamentarci Unije, SPD-a i Zelenih. Kandidati iz redova poslaničke grupe AfD-a i Letvice na izborima nisu dobili potrebnu većinu.
Razmatra se proširenje ovlašćenja
I na prošlogodišnjem su saslušanju čelnici obaveštajnih službi posebno upozoravali na aktivnosti Rusije. Tada su, međutim, u fokusu bili špijunaža, sabotaže, letovi dronova i kibernetički napadi. S obzirom na rastuću pretnju, obaveštajne službe smatraju da je reforma njihovog delovanja hitno potrebna, istakla su sva tri predsednika na saslušanju.
Predsednik BND-a Jeger u tom je kontekstu zagovarao novi zakon o BND-u savezne vlade i pozdravio u njemu planirano proširenje i ujednačavanje mehanizama nadzora. Slično su se o transformaciji svojih službi izjasnili Rozenberg i Selen. Bundestag tek mora da raspravlja o zakonskom predlogu savezne vlade kojim se predviđa proširenje ovlašćenja. U posebnim slučajevima službe bi ubuduće uz izviđanje trebalo da preuzimaju i operativne zadatke, na primer kako bi zaustavile kibernetičke napade ili sabotirale projekte naoružanja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)