Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske i haška osuđenica, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini. Haškom tribunalu se dobrovoljno predala u januaru 2001. godine, a 2003. godine osuđena je na 11 godina zatvora zbog progona na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, kao zločina protiv čovečnosti.
Plavšić je bila jedina žena koja je osuđena pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Tribunal ju je prvobitno teretio za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima, kao i teške povrede Ženevskih konvencija.
Od optužnice za genocid do priznanja krivice
Optužnica protiv Biljane Plavšić podignuta je u aprilu 2000. godine. Nekoliko meseci kasnije odlučila je da se dobrovoljno preda Tribunalu u Hagu.
Na početku postupka izjasnila se da nije kriva. Nakon što je u pritvoru provela nešto manje od godinu dana, postigla je sporazum sa Tužilaštvom i priznala krivicu za progon na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, koji je kvalifikovan kao zločin protiv čovečnosti.
U okviru nagodbe, Tužilaštvo je povuklo ostale tačke optužnice, uključujući optužbu za genocid.
Plavšić je 27. februara 2003. godine osuđena na 11 godina zatvora. Iste godine prebačena je na izdržavanje kazne u ženski zatvor Hinseberg u Švedskoj.
U zatvoru je provela dve trećine kazne, računajući i vreme provedeno u pritvoru, a na slobodu je puštena 27. oktobra 2009. godine zbog dobrog vladanja.
Tvrdnje o susretima sa Karlom del Ponte
U intervjuu za Newsweek, Plavšić je govorila i o svojim susretima sa tadašnjom glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte.
Prema njenim tadašnjim tvrdnjama, del Ponte je pokušavala da je privoli na saradnju, uključujući i svedočenje protiv Slobodana Miloševića.
– Dva dana, odnosno ukupno osam sati, Karla del Ponte me je mučila i terala da svedočim. Pitala sam je otkud taj sadizam… U jednom momentu je bila toliko nasilna da je skočila sa stolice i krenula ka meni, skoro da je htela da me udari. Na stolu je bila neka velika pepeljara, koju sam, da je načinila još dva koraka ka meni, htela da joj olupam o glavu. Srećom, moj advokat je bio tu i predložio je pauzu, te se to zaustavilo – ispričala je tada Plavšić.
Kako je navela, na takvu saradnju nije pristala.
Posle izdržavanja kazne vratila se u Beograd
Nakon što je puštena iz zatvora u Švedskoj, Plavšić se vratila u Beograd, gde je imala stan.
Njena politička karijera počela je mnogo pre rata u Bosni i Hercegovini. Bila je profesorka biologije, a potom i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Početkom devedesetih uključila se u politiku i postala članica Srpske demokratske stranke.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini bila je potpredsednica Republike Srpske, a 1996. godine postala je predsednica Republike Srpske.
Nakon izlaska iz zatvora povukla se iz javnog života i živela u Beogradu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)